bȁbica

bȁbica

bȁbica (srpski, lat. bȁbica)[uredi]

bȁbica, ž

Značenja:

Primeri:

Pòneo je čakánac a bȁbicu níje, pa sȁda nѐ može da pòkuje kòsu. Begeč ^[1]
I ȍndak je bílo jѐdno gvóžđe nàpraljeno. Tȏ se zválo bȁbica. Ùkucā se ȕ pānj. Nà tu bȁbicu mȅteš kȍsu i túčeš nùs krāj, ѝskӣvaš da bȕde nȃjtȁnja. Žabalj ^[1]
Čòvek òtkuje kòsu, čakánac, i mȅte je na bȁbicu pa kȕje, kad je òtkuje, ȍndak ȉma glȁdilo, kȁmen — òndak se s òtӣm òštri. Tomaševac Bačinci Laćarak Subotica Pačir Mol Ravno Selo Futog Turija Nadalj Gospođinci Žabalj Čurug Kać Novi Sad Kovilj Đurđevo Titel Mošorin Đala Novi Kneževac Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Taraš Melenci Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Ilandža Vršac Jasenovo Lovra Ivanda ^[1]
Ȉma bȁbica sȑpska, ȉma bȁbica nѐmačka. Sȑpska bȁbica je na kóčiću, ùdari se u zѐmlji i tàko se kȕje (góre je gvóžđe pȕpčasto na kòje se kȕje). Ako se kȕje na sȑpsku bȁbicu, kòsa òstaje na kòsište (ne mȏra kòsa da se skȋda sa kȍsišteta). ^[2] Jaša Tomić ^[1]
Nѐmačka bȁbica stòji na stòlicu (jedna dѐbela nòga naprȇd i dvȇ nȁtrāg tȁnje i góre dàska da òbjaši kòsāč), i tȗ se sȅdne i kȕje se kòsa. Tȗ je rázlika izmed nѐmačke bȁbice i sȑpske: što je sȑpska četvoroȕglasta, a nѐmačka je tȁnja i šȉra. ^[3] Jaša Tomić ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 166.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 167.