жежа
žeža
Именица
[уреди]žeža, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Korovska biljka iz roda Urtica. [1]
- Vrsta koprive koja nisko raste. [1]
- Vrsta koprive koja ne žari Lamium purpureum. [1]
- Isto. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
Примери:
- Devojke su zadevale devet grančica žeže (koprive) i svakoj davale jedno muško ime. [3] Мошорин [1]
- Onda naiđe glad pa su ljudi jeli kuvanu žežu, divlje zelje, voće zeleno pa i korenje, pa u takvo vreme najviše i poumiru ona deca mala. [4] [5] Сакуле Кикинда Сенпетер [1]
- Ìdem da ȕzmem sȓp i da pȍkosim ònu žéžu iz šȁnca da se nȅko ne ožèže. [2] [6] [7] [8] [9] Ченеј Мол Турија Пивнице Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина Деска [1]
- Nèmoj da zàdigneš čàkšire, vȉš da ìma žéže. Јаша Томић [1]
- Ȅto ìma di gȍd òćete. Jel žèža jel kòpriva. [8] Товаришево Иванда [1]
- Vȅlike trȃve: zȇlje [...] sȉtna žéža. [10] Елемир [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 172.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 127.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ 8,0 8,1 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 453.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.