švigar
švigar
švigar (српски, ћир. швигар)[уреди]
Именица[уреди]
švigar, м
Категорије: риб.кол.
Облици:
Значења:
- Tanak kraj biča, kandžije (od kože ili uzice) kojim se puca. [1]
Примери:
- Otkinuo sam švigar, pa ne mogu da pucam iz biča. [2] Бегеч Јасеново [1]
- A na kraju biča — švigar. Švigar je ispleten od dve struke uzice — manile. [3] [1]
- Òvo na kràju što pȕca zòvē se švȉgār. [4] [5] [6] [7] [8] Јарак Јамена Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Мартинци Сусек Свилош Черевић Шуљам Кленак Вогањ Јазак Платичево Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Суботица Мол Лалић Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Футог Гардиновци Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Кумане Опово Ловра Деска [1]
- Švigar je jedna koža dugačka meter. Švigar puca, a na njega se još upletu na kraju froncle od rafije. [9] Буковац [1]
- Isteraj kravu, čuješ kako govedar puca švigarom. [6] [10] Ченеј Јамена Гибарац Сремска Рача Ердевик Мартинци Кленак Вогањ Јарак Јазак Платичево Грабовци Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Војка Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Каћ Нови Сад Бачка Паланка Гардиновци Кикинда Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Маргита Идвор Иванда [1]
- S vr̀ške švìgār pȕca. Бачинци Лаћарак Турија Равно Село Тараш [1]
- Deo na kraju [biča] je šviger. [11] [1]
- Vršku uvatim za — to se kažedu švigarovi. [12] Гардиновци [1]
- Ȕži dȅo osòvine kòji ìde u túljak zòve se švȉgar. [6] Сремска Митровица Моровић Сремска Рача Ердевик Мартинци Свилош Хртковци Врдник Карловчић Купиново [1]
- Poslednji igrač je švigar. Prvi igrač krene napred i povede ostale, pa onda počne naglo vijugati tako da na kraju švigar dobije tako jak zamah da se mora otkinuti. [2] [1]
Изрази:
- Na kraju ˜ puca ("kada se sve završi, videće se ko je bio u pravu"; "Se kȃže tàko kod nȃs: „Nà kraj švȉgar pȕca”, a tȏ zòto da nȉko nè misli i da ne gòvori unàprēd neg kad je svȅ gòtovo"). Јаша Томић Нови Сад Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 82. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 82.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 192.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.