štogod

štogod

Српски

štogod (српски, ћир. штогод)

Заменица

štogod, змн.

Облици:

  1. štògod [1]
  2. službi, priloškoj [1]

Значења:

  1. Nešto, bilo što. [1]
  2. Nešto malo. [1]
  3. Veoma, vrlo. [1]

Примери:

  1. Nema i[h] još da dođedu, da im se nije strefilo štogod? Јасеново [1]
  2. Jeste čȕli štògod za séju, štȁ je s njóme? Бечеј [1]
  3. Nȁvek su žȅnske ìmale ȍtkāno štògod nà njī. [2] Ново Милошево [1]
  4. Kȗm je kúpio štògod ot pòsūđa. [3] [4] Сефкерин Кула Ченеј Кикинда Итебеј Елемир Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин [1]
  5. Nèmōj da sȁd, prímer, dètetu šȉješ za Bòžić nȍvu kòšulju il da mu nàštrikaš nȍvu nȅku kȁpu ili štògod. Бешка [1]
  6. Pa prȋča l tȁta kàdgod štògoda, kȁko je bílo u Báčīnci? [5] Бачинци Госпођинци [1]
  7. Nè možeš fȕrt da je dáješ zȍbi; dáješ: tulùzine, súve dȅteline, šalomáde, sȇna, jel tàko štògodēka — tȏ je rána; a kad dáješ zȍbi, tȏ je nȅga. [6] [7] Зрењанин Елемир [1]
  8. Da rȃdim tàko štògodena. [8] Житиште [1]
  9. Tȏ [j]e bílo fȋno štògodena. [9] Итебеј [1]
  10. Među nȁma ako ȉma štògodena. [10] [11] Фаркаждин Краљевци Чента [1]
  11. A daj i ti mene štogoder. Јасеново [1]
  12. Ìmā l, kȃž, tȗ štògod partizána? Товаришево [1]
  13. Ima l štogod rakije? Каћ [1]
  14. Štogod [je] lepa. Каћ Бечеј [1]


Синоними:

  1. štogođ [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102, 356.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 207.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 117, 210.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102, 294, 356.
  11. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.

Напомене