штогод

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

штогод

штогод (српски, lat. štogod)[уреди]

Заменица[уреди]

штогод, замен.

Облици:

  1. што̀год [1]
  2. служби, прилошкој [1]

Значења:

  1. Нешто, било што. [1]
  2. Нешто мало. [1]
  3. Веома, врло. [1]

Примери:

  1. Нема и[х] још да дођеду, да им се није стрефило штогод? Јасеново [1]
  2. Јесте чу̏ли што̀год за се́ју, шта̏ је с њо́ме? Бечеј [1]
  3. На̏век су же̏нске ѝмале о̏тка̄но што̀год на̀ њӣ. [2] Ново Милошево [1]
  4. Ку̑м је ку́пио што̀год от по̀сӯђа. [2] [3] Сефкерин Кула Ченеј Кикинда Итебеј Елемир Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин [1]
  5. Нѐмо̄ј да са̏д, при́мер, дѐтету ши̏јеш за Бо̀жић но̏ву ко̀шуљу ил да му на̀штрикаш но̏ву не̏ку ка̏пу или што̀год. Бешка [1]
  6. Па при̑ча л та̏та ка̀дгод што̀года, ка̏ко је би́ло у Ба́чӣнци? [4] Бачинци Госпођинци [1]
  7. Нѐ можеш фу̏рт да је да́јеш зо̏би; да́јеш: тулу̀зине, су́ве де̏телине, шалома́де, се̑на, јел та̀ко што̀годе̄ка — то̑ је ра́на; а кад да́јеш зо̏би, то̑ је не̏га. [5] [3] Зрењанин Елемир [1]
  8. Да ра̑дим та̀ко што̀годена. [2] Житиште [1]
  9. То̑ [ј]е би́ло фи̑но што̀годена. [2] Итебеј [1]
  10. Међу на̏ма ако и̏ма што̀годена. [2] [6] Фаркаждин Краљевци Чента [1]
  11. А дај и ти мене штогодер. Јасеново [1]
  12. Ѝма̄ л, ка̑ж, ту̑ што̀год партиза́на? Товаришево [1]
  13. Има л штогод ракије? Каћ [1]
  14. Штогод [је] лепа. Каћ Бечеј [1]


Синоними:

  1. штогођ [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 207.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 117, 210.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.

Напомене[уреди]