úja
úja
úja (српски, ћир. у́ја)[уреди]
Именица[уреди]
úja, м
Категорије: хип.
Облици:
Значења:
- Očev ili materin ujak. [1]
Примери:
- Nȃs je bílo dȅvet ù kuću, nȃ[s] sȅdam i úja i ȗjna brez dèce i lȇpo smo se slágali, svȉ rádili i ní nam bílo ȑđavo. [2] [3] [4] [5] [6] Неузина Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Чента Вршац Павлиш Црепаја Јасеново Деска Ченеј Иванда [1]
- Jȃ mȏg úju nàpatim. [7] Дероње [1]
- Jer úja je zȁklō òca nȉpošto da nas nè da da slȗžimo, da nè da brȁta za bojtára da ga bȉje svȁki vȅtar i kȉša i mène da nè du da se nazòvem slȕškinja: kȁko bílo da nas òdrānidu. Ђала [1]
- I deda úja je tȏ. Павлиш [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 64.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 237.