ujak

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ujak

ujak (српски, ћир. ујак)[уреди]

Именица[уреди]

ujak, м

Облици:

  1. ȕjak, ȕjāk [1]

Значења:

  1. Majčin brat. [1]
  2. Ujakova kći. [1]

Примери:

  1. Dvádeset prve i dvàjsat drȕge ȏn je s mòjim ȕjākom tȗ rádio. [2] [3] [4] [5] [6] Ђала Бачинци Сусек Свилош Сремска Митровица Сремска Каменица Мартонош Пачир Сомбор Сивац Бачко Петрово Село Госпођинци Српски Крстур Падеј Итебеј Меленци Елемир Фаркаждин Чип Ловра Деска [1]
  2. Bíli su stríčevi i ȕjāci, i ȗjne, i strȋne — svȉ, jè l da, većìnōm stàriji su bíli na vèridbi, a mlȁđi sàmo drugàrice, Séla je bíla i tako. Нови Сад [1]
  3. Dèvōjka dàrīva svȅ — svèkra, svȅkrvu, zȁovu, dȅvera, kòga ȉma, ȕjāk i stríčeve. Бешка [1]
  4. Mȏj ȕjak kad je dòšo iz mȕnkāša, pa vȉdio žȅnske u čàkšire. Нови Сад [1]
  5. Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉca, ȕjaci, ȗjna. [3] Избиште Беркасово Черевић Бешка Мол Кула Товаришево Бегеч Ђала Јаша Томић Вршац [1]
  6. Òna je mȏg brȁta od ȕjaka ćérka, a jȁ njȏj kao spȁdam tȅtka. Визић [1]
  7. Ȅ, bȍže, Mȁja, da ti dìvānim kȁko je bílo kàdgod kad se venčávala mòja sèstra òd ujāka. Кула Ново Милошево Иванда [1]


Синоними:

  1. ujac [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 101, 162, 167.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 110, 113, 115, 117, 340. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 21, 26.
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 60.

Напомене[уреди]