у́ја
у́ја
Именица
[уреди]у́ја, м
Категорије: хип.
Облици:
Значења:
- Очев или материн ујак. [1]
Примери:
- На̑с је би́ло де̏вет у̀ кућу, на̑[с] се̏дам и у́ја и у̑јна брез дѐце и ле̑по смо се сла́гали, сви̏ ра́дили и ни́ нам би́ло р̏ђаво. [2] [3] [4] [5] [6] Неузина Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Чента Вршац Павлиш Црепаја Јасеново Деска Ченеј Иванда [1]
- Ја̑ мо̑г у́ју на̀патим. [7] Дероње [1]
- Јер у́ја је за̏кло̄ о̀ца ни̏пошто да нас нѐ да да слу̑жимо, да нѐ да бра̏та за бојта́ра да га би̏је сва̏ки ве̏тар и ки̏ша и мѐне да нѐ ду да се назо̀вем слу̏шкиња: ка̏ко би́ло да нас о̀дра̄ниду. Ђала [1]
- И деда у́ја је то̑. Павлиш [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 64.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 237.