zdrȁv

zdrȁv

zdrȁv (српски, ћир. здра̏в)[уреди]

Прилог[уреди]

zdrȁv, прил.

Облици:

  1. -o, -a, zdrav [1]

Значења:

  1. Kao pozdrav pri susretu, u službi uzvika. Бечеј Ново Милошево Кумане[1]
  2. Vrlo, veoma. [1]
  3. Veoma jako, snažno. [1]
  4. Veoma mnogo. [1]

Примери:

  1. Glàvnom da sam bíla zdrȁva i bíla zȁdovōljna na svèmu. Арадац [1]
  2. Sȁmo blȁgo onȋm kȍ je mlȃd i zdrȁv. [2] [3] [4] Избиште Ковиљ Ново Милошево Башаид Зрењанин Помаз Батања [1]
  3. A u pròleće kȃžem: ako vȉdiš cr̀venōg [leptira], bȉćeš zdrȁv, célu gȍdinu; ako vȉdiš bȇlog, bȉćeš bȍlestan. Дероње [1]
  4. Zdrȁvo pȕno smo rádili. Бачинци [1]
  5. Òni se zdrȁvo r̀đavo između sèbe žívili. Госпођинци [1]
  6. Ȗlje se ìscēdi iz tȏg cùncukreta i tȇ pògače onda su za mȃrvu, s otȋm se rȃni mȃrva, tȏ je zdrȁvo dòbra rána za mȃrvu. Зрењанин [1]
  7. Ta nè možem ti iskásti, zdrȁvo to dòbro pȃmtim. Дероње [1]
  8. Stȁros je zdrȁvo téška. [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] Томашевац Черевић Сомбор Бачки Брестовац Бођани Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Турија Равно Село Силбаш Бегеч Ченеј Нови Сад Каћ Ковиљ Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Итебеј Елемир Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Перлез Орловат Фаркаждин Сефкерин Вршац Јасеново Иванда Ловра Калаз Сенпетер Ченеј Помаз Деска Батања [1]
  9. A znaš, tȃ mòja tȅtka, òna je zdrȁvo lȇpo znȁla da ȅkluje. Кула [1]
  10. I zdrȁv me je vòlō. Бачинци [1]
  11. Kad je žȉto zdrȁo zrȅlo, pa se mlȃti nà njivi, ȍndak ȉma da ìs tog zȑna pȍnovo nȉkne žȉto. [16] Ковиљ [1]
  12. Čȗvam ga zdrȁvo, vȍdim račúna. Ђала [1]
  13. Nísam mògla ni da se pòkrēnem s mȅsta, bòlelo me zdrȁvo. Зрењанин [1]
  14. Na dȅcu se zdrȁvo sȅćam. [17] [18] Чип [1]
  15. Òni su glȁdovāli zdrȁvo. Башаид [1]
  16. Pa ùdari u gvòžđanu bandéru, pa ìskrīvi prȅdnji trȃp tȍčka. Zdrȁo čȅše. Вилово [1]
  17. Zdrȁvo je rȉbu vȁto u ònu vèliku mrȅžu. Бегеч [1]
  18. Kad je kȉša, blȁto je zdrȁvo. [19] Фаркаждин Нови Сад [1]
  19. Tȏ se zdrȁvo ìšlo nà slavu u drȕgo sȅlo. Товаришево [1]
  20. A tȕ dòlazili mȏmci zdrȁvo. Бачко Петрово Село [1]


Изведене речи:

  1. zdrȁvo [1]


Синоними:

  1. zjelo [1]


Изрази:

  1. komp zdràvljii - Зрењанин [1]
  1. ˜ zdrȁvcit ("potpuno zdrav"). Јасеново [1]
  2. ˜ ko drȅn ("veoma zdrav"). Бачинци Шимановци Јасеново Сенпетер [1]
  3. Zabadati se ko trn uzdravu nogu ("stvarati teškoće bez potrebe"). Јасеново [1]
  4. ˜ ko tresak ("isto"). Јасеново [1]
  5. da smo mi živi izdravi [1]
  6. Da si živ izdrav Сенпетер [1]
  7. o, ti sizdravo vredan, samo umrle babe pa nema ko da te fali ("u obraćanju lenjivcu, neradniku"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 153.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 127, 145, 148, 164.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 138, 266, 403, 529.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 136, 231, 236.
  8. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 126.
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 47.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  13. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
  14. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  15. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  16. Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
  17. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.
  18. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.
  19. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене[уреди]