здра̏в

здра̏в

здра̏в (српски, lat. zdrȁv)[уреди]

Прилог[уреди]

здра̏в, прил.

Облици:

  1. , , здрав [1]

Значења:

  1. Као поздрав при сусрету, у служби узвика. Бечеј Ново Милошево Кумане[1]
  2. Врло, веома. [1]
  3. Веома јако, снажно. [1]
  4. Веома много. [1]

Примери:

  1. Гла̀вном да сам би́ла здра̏ва и би́ла за̏дово̄љна на свѐму. Арадац [1]
  2. Са̏мо бла̏го они̑м ко̏ је мла̑д и здра̏в. [2] [3] [4] Избиште Ковиљ Ново Милошево Башаид Зрењанин Помаз Батања [1]
  3. А у про̀леће ка̑жем: ако ви̏диш цр̀вено̄г [лептира], би̏ћеш здра̏в, це́лу го̏дину; ако ви̏диш бе̑лог, би̏ћеш бо̏лестан. Дероње [1]
  4. Здра̏во пу̏но смо ра́дили. Бачинци [1]
  5. О̀ни се здра̏во р̀ђаво између сѐбе жи́вили. Госпођинци [1]
  6. У̑ље се ѝсце̄ди из то̑г цу̀нцукрета и те̑ по̀гаче онда су за ма̑рву, с оти̑м се ра̑ни ма̑рва, то̑ је здра̏во до̀бра ра́на за ма̑рву. Зрењанин [1]
  7. Та нѐ можем ти иска́сти, здра̏во то до̀бро па̑мтим. Дероње [1]
  8. Ста̏рос је здра̏во те́шка. [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] Томашевац Черевић Сомбор Бачки Брестовац Бођани Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Турија Равно Село Силбаш Бегеч Ченеј Нови Сад Каћ Ковиљ Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Итебеј Елемир Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Перлез Орловат Фаркаждин Сефкерин Вршац Јасеново Иванда Ловра Калаз Сенпетер Ченеј Помаз Деска Батања [1]
  9. А знаш, та̑ мо̀ја те̏тка, о̀на је здра̏во ле̑по зна̏ла да е̏клује. Кула [1]
  10. И здра̏в ме је во̀ло̄. Бачинци [1]
  11. Кад је жи̏то здра̏о зре̏ло, па се мла̑ти на̀ њиви, о̏ндак и̏ма да ѝс тог зр̏на по̏ново ни̏кне жи̏то. [16] Ковиљ [1]
  12. Чу̑вам га здра̏во, во̏дим рачу́на. Ђала [1]
  13. Ни́сам мо̀гла ни да се по̀кре̄нем с ме̏ста, бо̀лело ме здра̏во. Зрењанин [1]
  14. На де̏цу се здра̏во се̏ћам. [17] [18] Чип [1]
  15. О̀ни су гла̏дова̄ли здра̏во. Башаид [1]
  16. Па у̀дари у гво̀жђану банде́ру, па ѝскрӣви пре̏дњи тра̑п то̏чка. Здра̏о че̏ше. Вилово [1]
  17. Здра̏во је ри̏бу ва̏то у о̀ну вѐлику мре̏жу. Бегеч [1]
  18. Кад је ки̏ша, бла̏то је здра̏во. [19] Фаркаждин Нови Сад [1]
  19. То̑ се здра̏во ѝшло на̀ славу у дру̏го се̏ло. Товаришево [1]
  20. А ту̏ до̀лазили мо̑мци здра̏во. Бачко Петрово Село [1]


Изведене речи:

  1. здра̏во [1]


Синоними:

  1. зјело [1]


Изрази:

  1. комп здра̀вљии - Зрењанин [1]
  1. ˜ здра̏вцит ("потпуно здрав"). Јасеново [1]
  2. ˜ ко дре̏н ("веома здрав"). Бачинци Шимановци Јасеново Сенпетер [1]
  3. Забадати се ко трн уздраву ногу ("стварати тешкоће без потребе"). Јасеново [1]
  4. ˜ ко тресак ("исто"). Јасеново [1]
  5. да смо ми живи издрави [1]
  6. Да си жив издрав Сенпетер [1]
  7. о, ти сиздраво вредан, само умрле бабе па нема ко да те фали ("у обраћању лењивцу, нераднику"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 153.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 127, 145, 148, 164.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 138, 266, 403, 529.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 136, 231, 236.
  8. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 126.
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 47.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  13. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
  14. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  15. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  16. Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
  17. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.
  18. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.
  19. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене[уреди]