sadžak

sadžak

sadžak (српски, ћир. саџак)[уреди]

Именица[уреди]

sadžak, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. sȁdžāk, sȁdžak, sàdžāk, sȃdžak Итебеј [1]
  2. sȁdžāk, sȁdžak [1]

Значења:

  1. Metalni tronožac nad vatrom na koji se stavlja posuda za kuvanje. [1]
  2. Društvo triju osoba istoga imena. [1]

Примери:

  1. U nekim kućama zadržan je u upotrebi „sadžak”, taj neizostavni pratilac ognjišta. Sadžak stavljaju u peć, pa na njega tepsiju s hlebom, krompirom ili čim drugim, kad to peku u peći. [2] [3] [4] Јарковац Черевић [1]
  2. Kada topimo čvarke, kotao postavimo na sadžak. Ковиљ [1]
  3. Ȍnda ìde dȉm gȍre, a tȗ ȉma sȁdžāk i na sȁdžāk se stȁvi šérpa i ispod tȍga se lòži. [5] [6] Перлез Вашица Моровић Сот Ердевик Мартинци Шуљам Хртковци Лединци Шатринци Обреж Крушедол Прхово Голубинци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Мартонош Пачир Сомбор Стапар Кула Бачко Градиште Лалић Деспотово Дероње Змајево Бођани Товаришево Каћ Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Тараш Конак Ботош Орловат Добрица Сакуле Панчево Ловра [1]
  4. Tȗ je bȉjo sȁdžāk, ògnjīšte i dȉm ìde górena, a tȁmo svȅ gȁravo. Ђала [1]
  5. Bȉo je i sȁdžāk nȅki, pa su i nà taj sȁdžāk mètili tu kastrólu. [1]
  6. Ìmali smo i sȁdžak. Pòd njīm se lòži vȁtra i kȕvāmo po cȇli dȃn tȗ jèdnu oràniju. [6] Обреж [1]
  7. Kad nàmēstimo òtvoreno ognjȋšte i upȃlimo vȁtru, ȍnak odozgóre mȅtemo sȁdžak da nè padne kastróla jel lònac i kȕvamo tȗ lȅti svȁšta, zȋmi vȍde za svȋnje il kàzan s vèšom. [5] [7] [6] Јаша Томић Сремска Рача Нештин Сусек Свилош Сремска Митровица Шуљам Јарак Врдник Платичево Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Сомбор Бајша Мол Сивац Бечеј Србобран Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Ђурђево Руменка Бегеч Ковиљ Гардиновци Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Маргита Велико Средиште Сакуле Вршац Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Јасеново Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин Ченеј Иванда [1]
  8. Dȉ tȃj sȁdžak da mȅtnem plȅk. Лаћарак [1]
  9. Ispod sadžaka se loži vatra i to najčešće čapurje, loza i čokanjice. Ново Милошево Бачинци Турија Бегеч [1]
  10. Nȃs trȋ Pȅtra, ȅto sȁdžāk! Нови Сад [1]
  11. Ima nas dva Milana i da je još jedan, bio bi sadžak. Ковиљ [1]
  12. Još jedan, pa sadžak. Јасеново [1]


Синоними:

  1. tronožac [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 91.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
  4. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 319, 352. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 6,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]