rovaš
rovaš
Именица
[уреди]rovaš, м
Облици:
Значења:
- Oznaka, zarez, žig i sl. (na telu životinje) kao znak raspoznavanja. [1]
- Obeležavanje stoke kao svadbeni običaj. [1]
- Lakša povreda površinskog tkiva kože, ogrebotina; trag, ožiljak na koži od takve povrede. [1]
Примери:
- Svaka kuća imala je svoj rovaš kao znak za raspoznavanje svog „blaga”. Rovaš se stavlja na uho, pleća, rogove, but, sapi i živini na noge. Беркасово [1]
- Svaki domaćin je obeležavao svoje ovce i goveda naročitim znacima. Ti znaci su rovaš i žigovi. Rovaš je kad se zaseca i buši uho ovci na određen način (npr. odsečen komadić kože s vrha uha) ( — Bg) [ĐOV 163; OBan 194; StSBan 88]. [2] [1]
- Razni rovaša ima pa se dogovore izmed sebe. Каћ [1]
- Ròvāš je bio bèleg u bóji što je označávo čìje je kòje gȑlo. [3] [4] Нови Сад Бачинци Рума Суботица Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Тараш Орловат Сефкерин Ловра [1]
- Stȁvila sam nà živinu ròvāš, kad ȍde u kòmšījsko gúvno da se znȃ da je mòje. Лаћарак [1]
- S mojim čoporom došla jedna tuđa guska, pa ne znam čija je. A kaki ima rovaš? Na desnu nogu spoljni nokat nema. To je Zorina, to je njen rovaš. [5] Јасеново Борча [1]
- Mòja živìna i mȃrva svȁka ìma svȏj rȍvaš da se znȃ čìjā je, a nȅ da jȃ lȗpam glȃvu kad mi nȅgdi òtīdne. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]
- U nekim selima, nakon nagodbe sa svekrom traži kum i rovaš, tj. da rovaši neku životinju. Svekar kao rovaš donosi najčešće ovcu, jagnje ili prase. [6] [1]
- Dalje, kum zahteva da mu donesu „rovaš”, a to je u većini slučajeva ovca, tele ili june, kome raspara ili odseče parče uva. Rovaš predstavlja začetak domaćinstva novog bračnog para i on se kasnije brižljivo neguje i čuva, a kod nekog ga i svatovi pojedu. [1]
- Kȁko kȗm zaséče, to je kȗmov ròvāš. [7] Сефкерин [1]
- Pȁvo s tòčka. Glȅ nȏs, rȗke, kòleno jèdno i drȕgo rȍvaši kòlko vȍleš. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Pòpravi ròvāš da kògod ne ùpadnē u bùnār. Суботица [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.