Pređi na sadržaj

rovaš

rovaš

Imenica

[uredi]

rovaš, m

Oblici:

  1. rȍvaš [1]
  2. rȍvāš Novo Miloševo [1]

Značenja:

  1. Oznaka, zarez, žig i sl. (na telu životinje) kao znak raspoznavanja. [1]
  2. Obeležavanje stoke kao svadbeni običaj. [1]
  3. Lakša povreda površinskog tkiva kože, ogrebotina; trag, ožiljak na koži od takve povrede. [1]

Primeri:

  1. Svaka kuća imala je svoj rovaš kao znak za raspoznavanje svog „blaga”. Rovaš se stavlja na uho, pleća, rogove, but, sapi i živini na noge. Berkasovo [1]
  2. Svaki domaćin je obeležavao svoje ovce i goveda naročitim znacima. Ti znaci su rovaš i žigovi. Rovaš je kad se zaseca i buši uho ovci na određen način (npr. odsečen komadić kože s vrha uha) ( — Bg) [ĐOV 163; OBan 194; StSBan 88]. [2] [1]
  3. Razni rovaša ima pa se dogovore izmed sebe. Kać [1]
  4. Ròvāš je bio bèleg u bóji što je označávo čìje je kòje gȑlo. [3] [4] Novi Sad Bačinci Ruma Subotica Turija Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Žabalj Taraš Orlovat Sefkerin Lovra [1]
  5. Stȁvila sam nà živinu ròvāš, kad ȍde u kòmšījsko gúvno da se znȃ da je mòje. Laćarak [1]
  6. S mojim čoporom došla jedna tuđa guska, pa ne znam čija je. A kaki ima rovaš? Na desnu nogu spoljni nokat nema. To je Zorina, to je njen rovaš. [5] Jasenovo Borča [1]
  7. Mòja živìna i mȃrva svȁka ìma svȏj rȍvaš da se znȃ čìjā je, a nȅ da jȃ lȗpam glȃvu kad mi nȅgdi òtīdne. Neuzina Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
  8. U nekim selima, nakon nagodbe sa svekrom traži kum i rovaš, tj. da rovaši neku životinju. Svekar kao rovaš donosi najčešće ovcu, jagnje ili prase. [6] [1]
  9. Dalje, kum zahteva da mu donesu „rovaš”, a to je u većini slučajeva ovca, tele ili june, kome raspara ili odseče parče uva. Rovaš predstavlja začetak domaćinstva novog bračnog para i on se kasnije brižljivo neguje i čuva, a kod nekog ga i svatovi pojedu. [1]
  10. Kȁko kȗm zaséče, to je kȗmov ròvāš. [7] Sefkerin [1]
  11. Pȁvo s tòčka. Glȅ nȏs, rȗke, kòleno jèdno i drȕgo rȍvaši kòlko vȍleš. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  12. Pòpravi ròvāš da kògod ne ùpadnē u bùnār. Subotica [1]


Sinonimi:

  1. belega, beleg [1]
  2. sek [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 86.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 123.
  4. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55.
  6. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 151.
  7. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.

Napomene

[uredi]