lȁk
lȁk
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]lȁk, прил.
Категорије: паст.
Облици:
- -a, lak, -o [1]
- lak [1]
- ruke, ruku, drobi, kad, lak, ti, živi, drugi, crna, mu, zemlja se, glave [1]
Значења:
- Koji je male težine, koji nije težak. [2] Меленци Јасеново[1]
- Koji ne iziskuje veće napore. [1]
- Lak život. Вршац[1]
- Bludnica, razvratnica. Вршац[1]
- Zemlja koja se lako obrađuje. [3][1]
- Kola za prevoz lakšeg tereta, kola duga oko se dam šu va (oko 220 sm). [1]
- Vrsta brzih kola sa tri upregnuta konja. [1]
- Krava koju je lako musti, koja lako pušta mleko. [4] Опово[1]
- Bez muke, bez napora, sa lakoćom. [1]
- Koji lako učiti, shvata, pamti. Јасеново[1]
- Koji je vešt u vađenju zuba, koji sa lakoćom i bezbolno vadi zub. [1]
- Isto. [1]
- Izraz prilikom sahranjivanja pokojnika. [1]
- Dobro se živi uz tuđu pomoć. Јасеново[1]
Примери:
- Sve šta je steko, došlo je lakom mukom. [5] Црвена Црква Ново Милошево [1]
- Ònō je lȁkša kategȏrija — uvláčenje u pȇć, òvō je tȅža — izvláčenje. Мокрин [1]
- U njoj [velikoj šupi] su bili smešteni velika kola od 11 šuva, mala laka kola, čezije [...]. [6] Бачки Брестовац Мартинци Гибарац Ердевик Сремска Митровица Грабовци Карловчић Војка Крушедол Крчедин Бољевци Старчево Сивац Кула Бачка Паланка Деспотово Змајево Госпођинци Каћ Српски Крстур Падеј Мокрин [1]
- Krajem prethodnog veka [ XIX ], priznata su kao najbrža, „laka mađarska kola” sa tri upregnuta konja, navodni pronalazak kralja Matije Korvina. [7] Суботица [1]
- Sȁd je bȁr lȁko. [8] [9] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Кумане Бока Фаркаждин [1]
- Lȁko je žíviti brez račúna; tȇško je žíviti s račúnom. Ново Милошево [1]
- Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànīje, ȍndakēna je lȁkše. Зрењанин [1]
- I tȏ, tȏ je tàko ìšlo po snégu i tȏ je lȁko ìšlo. Арадац [1]
- Narod veruje da postoje berberi lake i teške ruke, tj. da poneki lako i brzo vade zub, da se bol skoro i ne oseti, dok kod drugih to duže traje i sa više bola. [10] Кикинда [1]
- U Čenti je bio poznat po „lakoj ruci” berberin Petar Rot. [10] [11] Чента Кикинда [1]
- I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [12] Башаид Вршац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- [1]
- komp làkšii]], -a]], -e Падеј [1]
- [1]
- lȁku nȏć ("pozdrav uveče pre odlaska na spavanje"; "Pri rastanku uobičajeno je pozdravljanje „zbogom”, „zbogom ostaj”, „uzdravlje”, „uzdravlje ostaj” i „laku noć” ako je veče"). Остојићево Ново Милошево [1]
- ˜ ko perce [1]
- ˜ ko pero Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 369.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 231, 369.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
- ↑ 10,0 10,1 Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.
- ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 235.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.