حَضَرَ

Присуство на војној церемонији.

Корен: ح ض ر*

Изговор:

DIN: ḥаḍаra  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити присутан
2. присуствовати
3. постојати
4. егзистирати

Примери:

.حَضَرَ الطالِبُ المُحاضَرَةَ

Студент је присуствовао предавању.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити присутан	يَحْضُرُ	حَضَرَ	1.
припремити	يُحَضِّرُ	حَضَّرَ	2.
разговарати	يُحَاضِرُ	حَاضَرَ	3.
присуствовати	يُحْضِرُ	أَحْضَرَ	4.
бити присутан	يَتَحَضَّرُ	تَحَضَّرَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
бити присутан, појавити се	يَحْتَضِرُ	إِحْتَضَرَ	8.
умирати, бити на умору	/	أُحْتُضِرَ	9.
желети да буде присутан	يَسْتَحْضِرُ	إِسْتَحْضَرَ	10.

Синоними:

• شَهِدَ - сведочити, присуствовати

Изреке и пословице:

.أُحْضُرْ المَحاكَمَةَ و سَوْفَ تُصْبِحُ المُحامِيَ

Присуствуј суђењу и постаћеш адвокат.

Асоцијације:

• دَرْسٌ - час
• مُظاهَرَةٌ - демонстрација, манифестација
• مُحاضَرَةٌ - предавање

Изведене речи:

• حُضُورٌ - присутност, присуствовање, посета
• حَضارِيٌّ - културан
• مَحْضَرٌ - састанак, скуп, присутност
• حَضارَةٌ - цивилизација
• مُسْتَحْضِرٌ - производ, препарат, средство
• مُحاضَرَةٌ - предавање, разговор
• حَضْرَةٌ - присуство, присутност, близина
• حاضِرٌ - присутан, спреман, приправан, готов

Сродни чланци са Википедије:

حَضَرَ

Преводи

Енглески: [1] attend ☞en Италијански: [1] assistere ☞it Немачки: [1] besuchen ☞de Шпански: [1] asistir ☞es Француски: [1] présenter ☞fr Фински: [1] esittää ☞fi Грчки: [1] παραβρίσκομαι ☞el

Руски: [1] присутствовать ☞ru Португалски: [1] assistir ☞pt Македонски: [1] посетува ☞mk Српски: [1] prisustvovati ☞sr Мађарски: [1] eljár ☞hu Бугарски: [1] посещавам ☞bg Кинески: [1] 出席 ☞zh

Конјугација глагола حَضَرَ (ḥaḍara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاضِرٌ (ḥāḍirun) (ḥāḍirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْضُورٌ (maḥḍūrun) (maḥḍūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَضَرْتُ (ḥaḍartu) (ḥaḍartu)	حَضَرْتَ (ḥaḍarta) (ḥaḍarta)	حَضَرَ (ḥaḍara)		حَضَرْتُمَا (ḥaḍartumā) (ḥaḍartumā)	حَضَرَا (ḥaḍarā) (ḥaḍarā)		حَضَرْنَا (ḥaḍarnā) (ḥaḍarnā)	حَضَرْتُمْ (ḥaḍartum) (ḥaḍartum)	حَضَرُوا (ḥaḍarū) (ḥaḍarū)
	f		حَضَرْتِ (ḥaḍarti) (ḥaḍarti)	حَضَرَتْ (ḥaḍarat) (ḥaḍarat)			حَضَرَتَا (ḥaḍaratā) (ḥaḍaratā)			حَضَرْتُنَّ (ḥaḍartunna) (ḥaḍartunna)	حَضَرْنَ (ḥaḍarna) (ḥaḍarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْضُرُ (ʾaḥḍuru) (ʾaḥḍu ru)	تَحْضُرُ (taḥḍuru) (taḥḍu ru)	يَحْضُرُ (yaḥḍuru) (yaḥḍu ru)		تَحْضُرَانِ (taḥḍurāni) (taḥḍu rāni)	يَحْضُرَانِ (yaḥḍurāni) (yaḥḍu rāni)		نَحْضُرُ (naḥḍuru) (naḥḍu ru)	تَحْضُرُونَ (taḥḍurūna) (taḥḍu rūna)	يَحْضُرُونَ (yaḥḍurūna) (yaḥḍu rūna)
	f		تَحْضُرِينَ (taḥḍurīna) (taḥḍu rīna)	تَحْضُرُ (taḥḍuru) (taḥḍu ru)			تَحْضُرَانِ (taḥḍurāni) (taḥḍu rāni)			تَحْضُرْنَ (taḥḍurna) (taḥḍu rna)	يَحْضُرْنَ (yaḥḍurna) (yaḥḍu rna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْضُرَ (ʾaḥḍura) (ʾaḥḍu ra)	تَحْضُرَ (taḥḍura) (taḥḍu ra)	يَحْضُرَ (yaḥḍura) (yaḥḍu ra)		تَحْضُرَا (taḥḍurā) (taḥḍu rā)	يَحْضُرَا (yaḥḍurā) (yaḥḍu rā)		نَحْضُرَ (naḥḍura) (naḥḍu ra)	تَحْضُرُوا (taḥḍurū) (taḥḍu rū)	يَحْضُرُوا (yaḥḍurū) (yaḥḍu rū)
	f		تَحْضُرِي (taḥḍurī) (taḥḍu rī)	تَحْضُرَ (taḥḍura) (taḥḍu ra)			تَحْضُرَا (taḥḍurā) (taḥḍu rā)			تَحْضُرْنَ (taḥḍurna) (taḥḍu rna)	يَحْضُرْنَ (yaḥḍurna) (yaḥḍu rna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْضُرْ (ʾaḥḍur) (ʾaḥḍu r)	تَحْضُرْ (taḥḍur) (taḥḍu r)	يَحْضُرْ (yaḥḍur) (yaḥḍu r)		تَحْضُرَا (taḥḍurā) (taḥḍu rā)	يَحْضُرَا (yaḥḍurā) (yaḥḍu rā)		نَحْضُرْ (naḥḍur) (naḥḍu r)	تَحْضُرُوا (taḥḍurū) (taḥḍu rū)	يَحْضُرُوا (yaḥḍurū) (yaḥḍu rū)
	f		تَحْضُرِي (taḥḍurī) (taḥḍu rī)	تَحْضُرْ (taḥḍur) (taḥḍu r)			تَحْضُرَا (taḥḍurā) (taḥḍu rā)			تَحْضُرْنَ (taḥḍurna) (taḥḍu rna)	يَحْضُرْنَ (yaḥḍurna) (yaḥḍu rna)
императив الأمر	m		اُحْضُرْ (uḥḍur) (uḥḍu r)			اُحْضُرَا (uḥḍurā) (uḥḍu rā)				اُحْضُرُوا (uḥḍurū) (uḥḍu rū)
	f		اُحْضُرِي (uḥḍurī) (uḥḍu rī)							اُحْضُرْنَ (uḥḍurna) (uḥḍu rna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُضِرْتُ (ḥuḍirtu) (ḥuḍirtu)	حُضِرْتَ (ḥuḍirta) (ḥuḍirta)	حُضِرَ (ḥuḍira)		حُضِرْتُمَا (ḥuḍirtumā) (ḥuḍirtumā)	حُضِرَا (ḥuḍirā) (ḥuḍirā)		حُضِرْنَا (ḥuḍirnā) (ḥuḍirnā)	حُضِرْتُمْ (ḥuḍirtum) (ḥuḍirtum)	حُضِرُوا (ḥuḍirū) (ḥuḍirū)
	f		حُضِرْتِ (ḥuḍirti) (ḥuḍirti)	حُضِرَتْ (ḥuḍirat) (ḥuḍirat)			حُضِرَتَا (ḥuḍiratā) (ḥuḍiratā)			حُضِرْتُنَّ (ḥuḍirtunna) (ḥuḍirtunna)	حُضِرْنَ (ḥuḍirna) (ḥuḍirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْضَرُ (ʾuḥḍaru) (ʾuḥḍaru)	تُحْضَرُ (tuḥḍaru) (tuḥḍaru)	يُحْضَرُ (yuḥḍaru) (yuḥḍaru)		تُحْضَرَانِ (tuḥḍarāni) (tuḥḍarāni)	يُحْضَرَانِ (yuḥḍarāni) (yuḥḍarāni)		نُحْضَرُ (nuḥḍaru) (nuḥḍaru)	تُحْضَرُونَ (tuḥḍarūna) (tuḥḍarūna)	يُحْضَرُونَ (yuḥḍarūna) (yuḥḍarūna)
	f		تُحْضَرِينَ (tuḥḍarīna) (tuḥḍarīna)	تُحْضَرُ (tuḥḍaru) (tuḥḍaru)			تُحْضَرَانِ (tuḥḍarāni) (tuḥḍarāni)			تُحْضَرْنَ (tuḥḍarna) (tuḥḍarna)	يُحْضَرْنَ (yuḥḍarna) (yuḥḍarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْضَرَ (ʾuḥḍara) (ʾuḥḍara)	تُحْضَرَ (tuḥḍara) (tuḥḍara)	يُحْضَرَ (yuḥḍara) (yuḥḍara)		تُحْضَرَا (tuḥḍarā) (tuḥḍarā)	يُحْضَرَا (yuḥḍarā) (yuḥḍarā)		نُحْضَرَ (nuḥḍara) (nuḥḍara)	تُحْضَرُوا (tuḥḍarū) (tuḥḍarū)	يُحْضَرُوا (yuḥḍarū) (yuḥḍarū)
	f		تُحْضَرِي (tuḥḍarī) (tuḥḍarī)	تُحْضَرَ (tuḥḍara) (tuḥḍara)			تُحْضَرَا (tuḥḍarā) (tuḥḍarā)			تُحْضَرْنَ (tuḥḍarna) (tuḥḍarna)	يُحْضَرْنَ (yuḥḍarna) (yuḥḍarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْضَرْ (ʾuḥḍar) (ʾuḥḍar)	تُحْضَرْ (tuḥḍar) (tuḥḍar)	يُحْضَرْ (yuḥḍar) (yuḥḍar)		تُحْضَرَا (tuḥḍarā) (tuḥḍarā)	يُحْضَرَا (yuḥḍarā) (yuḥḍarā)		نُحْضَرْ (nuḥḍar) (nuḥḍar)	تُحْضَرُوا (tuḥḍarū) (tuḥḍarū)	يُحْضَرُوا (yuḥḍarū) (yuḥḍarū)
	f		تُحْضَرِي (tuḥḍarī) (tuḥḍarī)	تُحْضَرْ (tuḥḍar) (tuḥḍar)			تُحْضَرَا (tuḥḍarā) (tuḥḍarā)			تُحْضَرْنَ (tuḥḍarna) (tuḥḍarna)	يُحْضَرْنَ (yuḥḍarna) (yuḥḍarna)