швигар
швигар
Именица
[уреди]швигар, м
Категорије: риб.кол.
Облици:
Значења:
- Танак крај бича, канџије (од коже или узице) којим се пуца. [1]
Примери:
- Откинуо сам швигар, па не могу да пуцам из бича. [2] Бегеч Јасеново [1]
- А на крају бича — швигар. Швигар је исплетен од две струке узице — маниле. [3] [1]
- О̀во на кра̀ју што пу̏ца зо̀ве̄ се шви̏га̄р. [4] [5] [6] [7] [8] Јарак Јамена Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Мартинци Сусек Свилош Черевић Шуљам Кленак Вогањ Јазак Платичево Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Суботица Мол Лалић Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Футог Гардиновци Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Кумане Опово Ловра Деска [1]
- Швигар је једна кожа дугачка метер. Швигар пуца, а на њега се још уплету на крају фронцле од рафије. [9] Буковац [1]
- Истерај краву, чујеш како говедар пуца швигаром. [6] [10] Ченеј Јамена Гибарац Сремска Рача Ердевик Мартинци Кленак Вогањ Јарак Јазак Платичево Грабовци Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Војка Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Каћ Нови Сад Бачка Паланка Гардиновци Кикинда Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Маргита Идвор Иванда [1]
- С вр̀шке швѝга̄р пу̏ца. Бачинци Лаћарак Турија Равно Село Тараш [1]
- Део на крају [бича] је швигер. [11] [1]
- Вршку уватим за — то се кажеду швигарови. [12] Гардиновци [1]
- У̏жи де̏о осо̀вине ко̀ји ѝде у ту́љак зо̀ве се шви̏гар. [6] Сремска Митровица Моровић Сремска Рача Ердевик Мартинци Свилош Хртковци Врдник Карловчић Купиново [1]
- Последњи играч је швигар. Први играч крене напред и поведе остале, па онда почне нагло вијугати тако да на крају швигар добије тако јак замах да се мора откинути. [2] [1]
Изрази:
- На крају ˜ пуца ("када се све заврши, видеће се ко је био у праву"; "Се ка̑же та̀ко код на̑с: „На̀ крај шви̏гар пу̏ца”, а то̑ зо̀то да ни̏ко нѐ мисли и да не го̀вори уна̀пре̄д нег кад је све̏ го̀тово"). Јаша Томић Нови Сад Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 82. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 82.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 192.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.