фат

фат

Српски

фат (српски, lat. fat)

Именица

фат, м

Облици:

  1. фа̑т [1]
  2. фа̑т Вршац [1]

Значења:

  1. Стара мера за дужину (1,896 м). [1]
  2. Запреминска мера од 4 кубна метра (обично за огревно дрво и грађу), толика хрпа сложених дрва. [1]
  3. Потес за баште у непосредној близини насеља. [1]

Примери:

  1. Главна народна мера за дужину је „фат” који одговара, по народном, дужини од два корака, а обрачунава се са 184 цм. Јарковац [1]
  2. Ше̑с шу́ви — то̑ је фа̑т. [2] Госпођинци [1]
  3. Но̏сим па̀јван (од пе̑т фа́ти па̀јван) зо̀то што, кад сти̏гнем на̀ њиву, да сам сло̏бодан с њи́мена, да ми [је] у̀ шаке. [3] Кумане [1]
  4. Са̀ла̄ш на̏ш би̏о је трѝна̄јст фа́ти ду̏гачак. Ченеј [1]
  5. Ко̏пали на чла̑н, чѐтир чла̑на у ду̑ж, у две̏сто фа́ти. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Фаркаждин Бачинци Сусек Свилош Мол Сивац Турија Надаљ Чуруг Равно Село Жабаљ Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Бока Томашевац Перлез Добрица Сакуле Вршац Сефкерин Јасеново Ковин Деска Ченеј Иванда [1]
  6. Ко̏лко о̀ва ле̏тва и̏ма ва́ти? Бачинци [1]
  7. До̑ђе ла̑ђа с фа́тови. [11] Санад Сусек Свилош Суботица Каћ Вршац Јасеново Ловра [1]
  8. Купио сам огревно дрво, а на депоу има још стотину фатова. Бегеч [1]
  9. Ѝшо̄ је и ву̑ко ва́тове и но̀сио пе́сак. Бегеч Сусек Свилош Черевић Равно Село [1]


Синоними:

  1. хват [1]


Изрази:

  1. Нафа́тове лагати ("у великој мери, количини, много лагати"; "О̀вај ла̏же на фа́тове"). Нови Сад Каћ Вршац Ловра [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 348.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 525.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 147, 152.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26.

Напомене