слама

слама

слама (српски, lat. slama)[уреди]

Именица[уреди]

слама, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. сла́ма, сла̏ма [1]

Значења:

  1. Осушене стабљике свих врста стрних жита које остану после вршидбе. [1]
  2. Светли звездани појас који се види на ведром ноћном небу, Млечни пут. Јамена[1]
  3. Већа количина саденутог овршеног пшеничног класја. [1]
  4. Део снопа насупрот класу. [1]

Примери:

  1. Сеоска деца од памтивека се играју тако што праве „куће” од прућа, кукурузовине, дасака, сламе. [2] Турија Мол Сенпетер [1]
  2. Кад се ѝзмла̄ти вла̑ће, о̏нак се сла̏ма у̀стра̄ни и са̀дене се та̏мо у̏ стра̄ну. [3] Меленци [1]
  3. Плѐла се у́жа од жи̏та, од сла̏ме. Бачинци [1]
  4. Ко̏пу ја̏му дубо̀ку и наву́ку у̏ зӣму ле̏да и сла̏ме и та̏мо нато̀вару и сто̀и ле̑д. Ђала [1]
  5. Пе̑ћ се ка́дила сла̏мом, курузо̀вином, о̀гризине. Мартонош [1]
  6. Донесу̏ мло̏го сла̏ме. [4] [5] [3] [6] [7] [8] Избиште Моровић Лаћарак Буђановци Бешка Суботица Верушић Жедник Светозар Милетић Сомбор Кула Надаљ Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Жабаљ Товаришево Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Ново Милошево Башаид Итебеј Житиште Тараш Јаша Томић Елемир Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин Ковин Бата Ловра [1]
  7. Донѐсе се сла́ма, ку̏ва се жу̑ти пасу̑љ и ри̏ба и пири́нџе, и о̏ндак се и̏де за сла́му. Избиште [1]
  8. Кад тесто крене, најпре потпали пећ: обично житне сламе или огризине од кукурузовине. [1]
  9. Ако по̀косе на зелѐно за и̏схрану сто̏ке, зо̀бна сла̏ма̄ је ја̑ко до̀бра. Суботица [1]
  10. Ка̏па за ко̏шнице од ра̏жане сла̏ме, уве̑жу го̏ре ки̏ту, о̏но до̏ле ши̑ру и ме̏ту на ко̏шницу. [6] Бела Црква Велико Средиште [1]
  11. Ко шѐшир од ра̀жене сла̏ме пра̏вили. [6] Радојево Светозар Милетић Мол Бачки Брестовац Бођани Башаид [1]
  12. У̀ле̄пе се ко̏шнице бла̏том и од ра̑жне сла̏ме̄ о̀дгоре се пра̏вило. [6] Деспотово Мол Иђош Кикинда Дебељача [1]
  13. У̏зме се ра̑жна сла̏ма и о̏нда као та̏нки вало̀вчићи се пра̏ву и вези́вају се са пру̑ћом и сло̑ј по сло̑ј на̏около се про̀шило. [6] Пачир [1]
  14. Када нам тре̏ба ле̑ва и дѐсна стра́на, о̏ндак о̀нај до́тичан сла̏ма̄р који де̏не сла̏му, о̑н прео̀креће ту̏ да̀ску. [7] Ђала Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  15. Ка̀маре су то̏ би́ле и сно̑пље, сла̏ме ве̏лике. Шимановци [1]


Синоними:

  1. глава [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. Вири му ˜ из главе ("бити тупоглав, празноглав"). [1]
  3. Доликује му ко крмачи ˜ ("не доликује уопште"). Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 118.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=слама&oldid=208780”