сла̏ма
сла̏ма
сла̏ма (српски, lat. slȁma)[уреди]
Примери:
- Кад се ѝзмла̄ти вла̑ће, о̏нак се сла̏ма у̀стра̄ни и са̀дене се та̏мо у̏ стра̄ну. [1] Меленци [2]
- Плѐла се у́жа од жи̏та, од сла̏ме. Бачинци [2]
- Ко̏пу ја̏му дубо̀ку и наву́ку у̏ зӣму ле̏да и сла̏ме и та̏мо нато̀вару и сто̀и ле̑д. Ђала [2]
- Пе̑ћ се ка́дила сла̏мом, курузо̀вином, о̀гризине. Мартонош [2]
- Донесу̏ мло̏го сла̏ме. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Моровић Лаћарак Буђановци Бешка Суботица Верушић Жедник Светозар Милетић Сомбор Кула Надаљ Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Жабаљ Товаришево Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Ново Милошево Башаид Итебеј Житиште Тараш Јаша Томић Елемир Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин Ковин Бата Ловра [2]
Референце[уреди]
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 118.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.