приварити

приварити

приварити (српски, lat. privariti)[уреди]

Глагол[уреди]

приварити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. прѝварити, при̏варити Батања [2] [1]
  3. -им се [1]

Значења:

  1. Извршити превару, намерно довести кога у заблуду. [1]
  2. Не испунити обећање, прекршити задату реч. [1]
  3. Изневерити супружника, извршити прељубу. [1]
  4. Завести девојку. [1]
  5. Свладати, обузети. [1]
  6. Пасти у заблуду, обманути се, погрешити. [1]
  7. Полакомити се. [1]

Примери:

  1. Кад купујеш од Циганина, пази да те не привари. [3] Ченеј [1]
  2. И тре̏ћи ра́зред сам дипломи́рала, ал за̀то̄ не бо̀ӣм се да ће ме ко прѝварити ни у рачу́ну, чѝта̄њу, да по̀тпӣшем мо̀е и̏ме, да чѝтам. Ђала [1]
  3. По́па ме прѝварио. [4] [5] [6] [7] Деска Бечеј Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин [1]
  4. Дођи сутра, немој да ме привариш. [3] Ченеј [1]
  5. Само Бог зна колко је пута мужа приварила с другим. [3] Ченеј [1]
  6. Тебе ће онај гарави да привари тела ти јел не тела. [3] Ченеј [1]
  7. Сам тела да чујем вести, ал ме сан привари. [3] Ченеј [1]
  8. Ту̑ ако се чо̀век прѝвари. [4] Ђала Мартонош Бечеј [1]
  9. Оћу̑ л се прѐварити? [4] Перлез [1]
  10. Прѝварио се п[а] у̀кро. [4] Нови Кнежевац [1]


Изведене речи:

  1. прѐварити се [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120, 150. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 427.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  7. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене[уреди]