Пређи на садржај

помазати

помазати

помазати (српски, lat. pomazati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

помазати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -жем [1]
  2. по̀мазати [1]
  3. по̀мазати Нови Кнежевац [1]

Значења:

  1. Премазати земљани под смесом жуте земље, говеђе балеге и плеве или само водом. [1]
  2. Извршити обред мазања посвећеним уљем приликом крштења. [1]
  3. Премазивати земљани под смесом жуте земље, говеђе балеге и плеве или само водом. [1]

Примери:

  1. Мло̏го ра̀није ни́је се по̀ соби сте̏рало ни̏шта. Ка̀ко ѝдеш на̏пољу, та̀ко у̀лазиш у̀ собу и то̑ љу̑ди пу̏шили и на̀ лулу, бо̏га̄ ти, да се дѐца о̏пију у̀ соби, па пљу̏не па ра̀згази у̀ соби. Е, о̏нда ка̀сније, ка̀сније до̀шло до̀ тога па жу̑те зѐмље, па ко и̏ма мла́дог све̑та, ле̑по сва̏ке су̀боте по̀маже, ма̏ло по̀ткречи о̏коло, со̏бу по̀маже. [2] Лалић Стари Бановци Суботица Каћ Ковиљ Нови Кнежевац Меленци Иланџа [1]
  2. То̑ се испѐче и по̀мажем пѐкмеза. Сремска Каменица [1]
  3. Че́сница се испѐче и кад се ѝзва̄ди, по̀маже се са ме̏дом. Томашевац [1]
  4. Ни́је би́ло па̀тоса него се зѐмља помази́вала. [3] Нови Сад Чуруг [1]
  5. О̀во се помази́вало — жу̑те зѐмље и пле̏вице и го̀веђе ба̏леге. Шатринци [1]
  6. И та̑ се со̏ба ни́је помази́вала, са̀мо кад се крѐчи. Ле̏ти по̀маже се једа̀нпута и о̏нда мо̀жда се забо̀рави кад се пома̀зӣва, него ба̏бе што остане́ду ку̏ћи те̑ и̏ма̄ду та̀ко на̀мешћен ле̑вак не̏ки, па се у̏спе во̀де, па ба̏ба ша̑ра, ша̑ра, ша̑ра. [2] [4] Башаид Нештин Мартонош Каћ Ковиљ Ђала Нови Бечеј Арадац Ботош Алибунар [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 202.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.

Напомене

[уреди]