ме̏х

ме̏х

ме̏х (српски, lat. mȅh)[уреди]

Категорије: ков.


Облици:

  1. мех [1]

Значења:

  1. Направа од коже и дрвета, којом се ваздух доводи до ватре и распирује је. Черевић[1]

Примери:

  1. Ме̏х ву́че; е̏во о̀доле ѝма као шалу̀ка̄тре јѐдне, о̏нда о̏н у̀вла̄чи ва̏здух, и кроз о̀вӯ це̑в ша̏ље о̀ва̄мо у ва̏тру. То̑ је от ко̏њске ко̏же. То̏ нѐ може ни̏ от чега дру̏гог да бу̏де. [2] Сот Нештин Сусек Свилош Ириг Инђија Равно Село Ђурђево Тител [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]