mȅh

mȅh

mȅh (српски, ћир. ме̏х)[уреди]

Категорије: ков.


Облици:

  1. meh [1]

Значења:

  1. Naprava od kože i drveta, kojom se vazduh dovodi do vatre i raspiruje je. Черевић[1]

Примери:

  1. Mȅh vúče; ȅvo òdole ìma kao šalùkātre jèdne, ȍnda ȍn ùvlāči vȁzduh, i kroz òvū cȇv šȁlje òvāmo u vȁtru. Tȏ je ot kȍnjske kȍže. Tȍ nè može nȉ ot čega drȕgog da bȕde. [2] Сот Нештин Сусек Свилош Ириг Инђија Равно Село Ђурђево Тител [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]