мара
мара
Именица
[уреди]мара, ж
Примери:
- Колико је важан овај обичај приношења жртве, говоре изјаве наших казивача, који наглашавају да је клање неке животиње и данас обавезно, штавише, то се ради и када се гради било која мања грађевина: штала, свињац, кокошарник и сл. (јер „ту сиди мара и чловик”). [1] [2] Крашово [3]
Референце
[уреди]- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 68.
- ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 94.
- ↑ 3,0 3,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.