mara

Idi na navigaciju Idi na pretragu

mara

mara (srpski, lat. mara)[uredi]

Imenica[uredi]

mara, ž

Primeri:

  1. Koliko je važan ovaj običaj prinošenja žrtve, govore izjave naših kazivača, koji naglašavaju da je klanje neke životinje i danas obavezno, štaviše, to se radi i kada se gradi bilo koja manja građevina: štala, svinjac, kokošarnik i sl. (jer „tu sidi mara i človik”). [1] [2] Krašovo [3]


Sinonimi:

  1. marva [3]


Reference[uredi]

  1. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 68.
  2. Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 94.
  3. 3,0 3,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]