мара

мара

мара (српски, lat. mara)[уреди]

Именица[уреди]

мара, ж

Примери:

  1. Колико је важан овај обичај приношења жртве, говоре изјаве наших казивача, који наглашавају да је клање неке животиње и данас обавезно, штавише, то се ради и када се гради било која мања грађевина: штала, свињац, кокошарник и сл. (јер „ту сиди мара и чловик”). [1] [2] Крашово [3]


Синоними:

  1. марва [3]


Референце[уреди]

  1. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 68.
  2. ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 94.
  3. ↑ 3,0 3,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=мара&oldid=415225”