копито
копито
копито (српски, lat. kopito)[уреди]
Облици:
Значења:
Примери:
- Белац (светли белац) има сву длаку белу, а кожа је жућкасто-ружичаста. Копита су такође бела или жућкаста. [1]
- Песак је посипан зато што је стаза унутар кола, по којој су се кретали коњи, поплочана циглама и непотковани коњи би на њој одрали и подбили копита. [2] [3] [4] [5] Кикинда Нерадин Крчедин Буковац Бачки Брестовац Ченеј Ђурђево Јасеново [1]
- То̑ је чѐкић с ко̀јӣм се у̀дарају ѐксери у ко̏њско ко̀пито — поткѝва̄чки чѐкић. Сот [1]
- Копита су код сиваца редовно тамна, црна, али једно или више копита могу да буду и светлија, па чак и бела. [6] [1]
- Бадњи дан — ујутро домаћица меси колаче: „божићни колач”, „здравље”, „бадњакуша”, „месец”, „сунце”, „крмача”, „копито”, „квочка” и др. [7] [8] Стапар [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 60.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81, 85.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 36.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 96.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 96.