kopito

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

kopito

kopito (српски, ћир. копито)[уреди]

Облици:

Значења:

  1. Rožnata izraslina na nozi konja. [1]
  2. Vrsta kolača u obliku konjskog kopita. [1]

Примери:

  1. Belac (svetli belac) ima svu dlaku belu, a koža je žućkasto-ružičasta. Kopita su takođe bela ili žućkasta. [1]
  2. Pesak je posipan zato što je staza unutar kola, po kojoj su se kretali konji, popločana ciglama i nepotkovani konji bi na njoj odrali i podbili kopita. [2] [3] [4] [5] Кикинда Нерадин Крчедин Буковац Бачки Брестовац Ченеј Ђурђево Јасеново [1]
  3. Tȏ je čèkić s kòjīm se ùdaraju èkseri u kȍnjsko kòpito — potkìvāčki čèkić. Сот [1]
  4. Kopita su kod sivaca redovno tamna, crna, ali jedno ili više kopita mogu da budu i svetlija, pa čak i bela. [6] [1]
  5. Badnji dan — ujutro domaćica mesi kolače: „božićni kolač”, „zdravlje”, „badnjakuša”, „mesec”, „sunce”, „krmača”, „kopito”, „kvočka” i dr. [7] [8] Стапар [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 60.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81, 85.
  6. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 36.
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 96.
  8. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 96.

Напомене[уреди]