Пређи на садржај

истре́сати

истре́сати

истре́сати (српски, lat. istrésati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

истре́сати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.трп.прен.


Облици:

  1. ѝстре̄сам, истресати [1]
  2. истресати [1]
  3. -ем се, истресати [1]
  4. -а, истресати, -о Бан [1]
  5. -им, истресати [1]
  6. истресати [1]

Значења:

  1. Тресући чистити од прашине. [2] [3] [4] Бачинци Госпођинци Кумане Бока Чента[1]
  2. Вичући на некога искаљивати свој бес, незадовољство. [1]
  3. Сексуално се задовољавати, празнити се. [1]
  4. Тресући очистити од прашине. [1]
  5. Енергичним покретом, трзајем ослободити садржине, испразнити. [1]
  6. Излећи. [1]
  7. Очистити се. [1]
  8. Тресући очистити од прашине. [5] Стапар[1]
  9. Нагло се ослободити нечега, испустити. [1]

Примери:

  1. Два́ред сам истре́со ме̑д од цу̀нцукре̄та. [6] Иђош Мол Бачко Градиште Нови Кнежевац Српска Црња Меленци Радојево [1]
  2. Ви́но ѝстре̄са цр̀вено. Шимановци [1]
  3. Кад се ѝзмла̄ти, ми̑ ѝстре̄само жи̏то, па сла̏му ба̑цамо. [7] Бока [1]
  4. Шта ми се истресаш ту ко да сам ти ја крива!. Јасеново [1]
  5. А дѐво̄јке су та̏мо би́ле да се истре́сају њи̑ни војни́ци. Војка [1]
  6. Пче̑ле та̏мо све̏ истре̑сем. Избиште [1]
  7. О̏нда ја̑ у̏век, док о̑н однѐсе ко́рпу да истре́се̄ у̀ кола, а ја̑ на̀берем ко́рпу. Бачинци [1]
  8. Па̏зи да ко̀мшија, ко̀мшиница кад истре́се, да ти не о̀брише су̑д, то̑ не̑ће, о̏нда не̑ће нам се сви̑ње го̀јити, нек та̀ка̄в ма́стан вра̑ти су̑д. Кула Ново Милошево [1]
  9. Бодорка, нек је толка, она своју икру, кад дође во да, она мора своју икру да истресе. [8] Моровић [1]
  10. Јѐдва смо се истре́сли. [9] Деска [1]
  11. Истресило вагон леда. [9] Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. истре́шен [1]
  2. истре́сити [1]


Синоними:

  1. тресити [1]
  2. вр̏цати [1]
  3. изливати [1]
  4. извејавати [1]


Изрази:

  1. Истрести ("истући некога"; "Има да те истресем из гаћа"). [1]
  2. истрести ("исто"). [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47, 196.
  6. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 489.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  9. ↑ 9,0 9,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 204.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=истре́сати&oldid=567410”