дгуња

дгуња

дгуња (српски, lat. dgunja)[уреди]

Именица[уреди]

дгуња, ж

Категорије: бот.


Примери:

  1. То̑ о̀ба̄риш дгу̏ње у во̀ди, ѝшпенује̄ш шѐћер. [1] [2] [3] [4] [5] Суботица Стапар Турија Силбаш Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Бегеч Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Житиште Бока Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Избиште Ченеј Иванда [6]
  2. Чи̑м ћемо га да̏ровати: жу́том дгу̏њом, јел ја̏буком, јел црвѐном ма̀рамицом?. Српски Крстур [6]# Пекмези и компоти чувани су и на ормарима у собама, а ту се остави и покоја гуња с лишћем, да мирише ( — Ер Сс Св СМ ВРе Бу Чо; Ђу) [ДФГ]. [6]
  3. Зна́ш шта̏ је гу̏ња, ду̏ња, е̏но та̏мо код о̀раја. Суботица [6]# Ла́не се осу́шила ду̏ња сва̏, смо је ѝсекли и зало̀жили. Јаша Томић Черевић Суботица Пачир Мол Турија Равно Село Бегеч Итебеј Шурјан Бока Неузина Деска [6]
  4. О[д] ду̑ња се кѝтникес пра̏вио. Стари Сланкамен [6]


Изрази:

  1. Жут кодуња Јасеново [6]

Референце[уреди]

  1. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 66.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.05,56.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 359, 381.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 424.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]