dgunja
dgunja
dgunja (српски, ћир. дгуња)[уреди]
Именица[уреди]
dgunja, ж
Категорије: бот.
Примери:
- Tȏ òbāriš dgȕnje u vòdi, ìšpenujēš šèćer. [1] [2] [3] [4] [5] Суботица Стапар Турија Силбаш Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Бегеч Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Житиште Бока Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Избиште Ченеј Иванда [6]
- Čȋm ćemo ga dȁrovati: žútom dgȕnjom, jel jȁbukom, jel crvènom màramicom?. Српски Крстур [6]# Пекмези и компоти чувани су и на ормарима у собама, а ту се остави и покоја гуња с лишћем, да мирише ( — Ер Сс Св СМ ВРе Бу Чо; Ђу) [ДФГ]. [6]
- Znáš štȁ je gȕnja, dȕnja, ȅno tȁmo kod òraja. Суботица [6]# Ла́не се осу́шила ду̏ња сва̏, смо је ѝсекли и зало̀жили. Јаша Томић Черевић Суботица Пачир Мол Турија Равно Село Бегеч Итебеј Шурјан Бока Неузина Деска [6]
- O[d] dȗnja se kìtnikes prȁvio. Стари Сланкамен [6]
Изрази:
Референце[уреди]
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 66.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.05,56.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 359, 381.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 424.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.