dgunja
dgunja
dgunja (srpski, lat. dgunja)[uredi]
Imenica[uredi]
dgunja, ž
Kategorije: bot.
Primeri:
- Tȏ òbāriš dgȕnje u vòdi, ѝšpenujēš šѐćer. [1] [2] [3] [4] [5] Subotica Stapar Turija Silbaš Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Begeč Đala Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Međa Melenci Žitište Boka Tomaševac Orlovat Perlez Farkaždin Izbište Čenej Ivanda [6]
- Čȋm ćemo ga dȁrovati: žútom dgȕnjom, jel jȁbukom, jel crvѐnom màramicom?. Srpski Krstur [6]# Pekmezi i kompoti čuvani su i na ormarima u sobama, a tu se ostavi i pokoja gunja s lišćem, da miriše ( — Er Ss Sv SM VRe Bu Čo; Đu) [DFG]. [6]
- Znáš štȁ je gȕnja, dȕnja, ȅno tȁmo kod òraja. Subotica [6]# Láne se osúšila dȕnja svȁ, smo je ѝsekli i zalòžili. Jaša Tomić Čerević Subotica Pačir Mol Turija Ravno Selo Begeč Itebej Šurjan Boka Neuzina Deska [6]
- O[d] dȗnja se kѝtnikes prȁvio. Stari Slankamen [6]
Izrazi:
Reference[uredi]
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92, str. 66.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga1),968,48 str, str.05,56.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str. 359, 381.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str. 424.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.