божићни
божићни
Облици:
Значења:
- Део хране припремљене на Бадњи дан која се остави у врећу за једно са мрвама са стола да преко го дине служи као лек. [1]
- Црквена песма посвећена Божићу. Вршац[1]
- Комади печеног теста од белог брашна с пригодним представама и украсима. Вршац[1]
- Умивање водом у коју је стављена црвена јабука како би укућани били румени и здрави. Черевић[1]
Примери:
- Та̑ј џа̏чић, па се ме̏те на ли́це, па се у̀па̄ли ку̀чине, о̀но од ку̀деље, и та̏ бо̀жићна све́ћа — то̑ се та̀ко ба̏јало. Елемир Бачинци Черевић Краљевци Буђановци Бешка Чортановци Бачко Петрово Село Сивац Ђурђево Нови Сад Српски Крстур Кикинда Перлез Фаркаждин Чента Баранда [1]
- За Бо́жић је би́ло бо́жићни кола́чи. Стари Сланкамен [1]
- Зато што је по̑с, о̏нда је божи̏ћни по̑с. Вршац [1]
- За Божић су се месили boжићњи колачи: „гувно”, „божи њи колач” који ће се пререзати. Божићњи колач се реже први дан Божића по подне. [2] [1]
- На Бадњи дан сваки први залогај се меће у страну, то домаћица покупи и метне у врећу, за једно са по мало од свега онога што је било у котарици са божићним колачем (јабука, бели лук) и суши на тавану. И мрве са стола [се] покупе и ставе у ту кесу. То зову „божићна вечера” и тиме ће преко године лечити болеснике. [3] Стапар [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94.