а̑м

а̑м

а̑м (српски, lat. ȃm)[уреди]

Именица[уреди]

а̑м, м

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. а́ма, а̑ма, а́мови, ам [1]

Значења:

  1. Комплетан прибор за упрезање коња. [1]
  2. Радни лакши прибор за упрезање коња. [2] Баваниште[1]
  3. Комплетан свечани прибор за упрезање коња у кола. [2] Сомбор Суботица Бачки Брестовац Вајска Санад Нови Бечеј Иђош Мокрин Алибунар Вршац[1]
  4. Конопац којим се вуче алов. [1]

Примери:

  1. С помоћу а́мова ко̏њ зна̑ ди̏ тре̏ба д[а] ѝде. [2] [3] [4] Јаша Томић Јамена Вашица Гибарац Сусек Лаћарак Свилош Кукујевци Ердевик Беркасово Черевић Рума Сремска Митровица Буковац Јарак Хртковци Грабовци Огар Крчедин Белегиш Сремски Карловци Суботица Сомбор Обзир Мол Сивац Пачир Вајска Лалић Дероње Деспотово Силбаш Равно Село Турија Госпођинци Бачко Градиште Товаришево Ђурђево Шајкаш Каћ Ковиљ Гардиновци Бачка Паланка Ченеј Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Иђош Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Српска Црња Меленци Елемир Итебеј Тараш Неузина Бока Шурјан Конак Маргита Вршац Орловат Перлез Фаркаждин Чента Баранда Сефкерин Црепаја Панчево Баваниште Делиблато Омољица Ковин Уљма Јасеново Црвена Црква Сенпетер [1]
  2. Спре̏ми у̏зице и а́мове, ѝћемо да о̏ре̄мо са чѐтир ко̀ња. Бегеч [1]
  3. Са̀ра̄ч се ба̏вио са за̏прегом за ко̀ње — ши̏о је а́мове, ра̑зне та̀шне. Бачинци [1]
  4. А кад смо га [коња] до̀терали ку̏ћи, не̑мамо ни ко̏ла ни а́ма, нит и̏мамо шта̏лу, ве́зали га за ду̏д у а̀влију. Бешка [1]
  5. Ко нађе у свом комаду новац, стављен у чесницу, за тај новац треба да купи соли, а негде хам. [5] [6] Стапар [1]
  6. Кад је кобила тргла, пуко хам. [2] Јасеново Радојево Вршац Бела Црква Ловра Деска [1]
  7. Та̀љижни а́мови ѝмају у̏здужни ре̏мен преко ле́ђа. [2] Ченеј [1]
  8. Алов ми исто на амови вучемо. Има ам па вучемо, теглимо га. [7] Бачко Градиште [1]


Изрази:

  1. Ударати на ˜ ("вредно радити, бити вредан"; "Слабо удара на ам"). Црвена Црква Мокрин Ново Милошево Иланџа Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 310.
  5. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
  6. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]