ȉc

ȉc

ȉc (српски, ћир. и̏ц)[уреди]

Именица[уреди]

ȉc, м

Категорије: ков.


Облици:

  1. ic, ìca [1]

Значења:

  1. Varničenje prilikom topljenja gvožđa na visokoj temperaturi. [1]
  2. Spajanje dvaju gvozdenih predmeta tako da im se krajevi preklope. Ковиљ[1]

Примери:

  1. Ȉc je, temperatúru na hìljadu i kȍlko tȁmo dȏđe, tòpljēnje gvȏžđa. [2] Ковиљ Нерадин Крчедин Футог Нови Сад [1]
  2. Ȉc, tȏ je kad... Kȍlko se tòpi gvȏžđe kad várničidu... Tàko tȍ pŕšti ìz vatre i zàlēpi se. Ȉc je tȍ što je pŕskalo, ko pŕskalica. Ириг [1]# Ми̏ смо то̏ зва́ли хи̏ц. Ба̀ца̄ ко дѐца кад на је̑лки. По̏чне то̑ ба̀цат, о̏нда се по̀гледа и ви̏ди се гво̑жђе да ли̏је као мле́ко. Е о̏нда се бр̑зо ѝзва̄ди на на̑ковањ. [2] Сот Инђија Каћ [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ȉc&oldid=354683”