иц

иц

иц (српски, lat. ic)[уреди]

Именица[уреди]

иц, м

Категорије: ков.


Облици:

  1. ѝца [1]

Значења:

  1. Варничење приликом топљења гвожђа на високој температури. [1]
  2. Спајање двају гвоздених предмета тако да им се крајеви преклопе. Ковиљ[1]

Примери:

  1. И̏ц је, температу́ру на хѝљаду и ко̏лко та̏мо до̑ђе, то̀пље̄ње гво̑жђа. [2] Ковиљ Нерадин Крчедин Футог Нови Сад [1]
  2. И̏ц, то̑ је кад... Ко̏лко се то̀пи гво̑жђе кад ва́рничиду... Та̀ко то̏ пр́шти ѝз ватре и за̀ле̄пи се. И̏ц је то̏ што је пр́скало, ко пр́скалица. Ириг [1]
  3. Ми̏ смо то̏ зва́ли хи̏ц. Ба̀ца̄ ко дѐца кад на је̑лки. По̏чне то̑ ба̀цат, о̏нда се по̀гледа и ви̏ди се гво̑жђе да ли̏је као мле́ко. Е о̏нда се бр̑зо ѝзва̄ди на на̑ковањ. [2] Сот Инђија Каћ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]