vršaj
vršaj
Imenica
[uredi]vršaj, m
Oblici:
Značenja:
- Snopovi žita prostrti po guvnu. [1]
Primeri:
- Pošto se prosuše, krstine se prevoze kolima na guvno gde se dene u kamare ili stogove za „vršaj”. Ostojićevo [1]
- Vršaj je skoro gotov. [2] Jasenovo Novi Kneževac [1]# A na gumnu: teraj, teraj, pa ako se podigne kakva oblačina — odma daj ponjave da se vršaj pokrije, da žito ne pokisne. [3] Mokrin [1]# Tȅk smo dȅset vȑšāja skȉnuli. [4] Nadalj Taraš [1]# Kat kȉša ùvāti vȑšālj, nȍsi zȑno čȁk na sòkāk. [5] Đala Deska [1]
- Kad jáka kȉša ùvāti, ȍnda dvȃ dȃna trȅba súšiti vȑšālj. [1]# Na dvȃ vȑšaja vŕšu. [6] [7] Novi Kneževac Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Međa Jaša Tomić Farkaždin Čenta [1]# Mesto gde se vrlo zvalo se „vršalj”. [8] Stapar [1]# Bíla su prȇ gúvna, vȑšālji. [9] [10] Đala Sombor Sanad [1]# Uvedi konje u vršaj. Jasenovo [1]# Vȑšāj, tȏ je bílo kad se vŕlo na kònje. Tȏ se u àvliji dȅnula kàmara. [11] [10] [9] Bašaid Gospođinci Kovilj Sanad Novo Miloševo Jaša Tomić Farkaždin Sakule Ilandža Kovin [1]# Kočѝjāš stȁje ȕ srēdu i tȅra kònja, nѐ mora da se òkrēće, mȇnja rȗke. Tȏ se zòve vȑšāj. [9] Kać [1]# Tȏ su ovako grȇde isprѐkršćane, pa kav jѐdan vȑšalj i ȍndak kȍlo je ùdareno ù te grȇde, sa zúbi dr̀veni. [12] [13] Farkaždin [1]# Àvlija se dòbro pòrāvni, òčisti da nȇma pràšine, pa se stȁvi vȑšāj, tàko snȏplje jѐdno dò drugog pòrēđa, pa ȍnda jѐdan-dvȃ kònja, pa sàmo tàko tȅra ȍkolo. [9] Lalić Stapar Bačka Palanka [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 140.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 535, 536.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78, 109, 409.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 318.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
- ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 10,0 10,1 Žito. 1988, 208 str, str. 121.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 64, 409.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 272.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 524.