Pređi na sadržaj

tulajka

tulajka

Imenica

[uredi]

tulajka, ž

Oblici:

  1. tùlājka [1]
  2. tùlājka Ivanda [1]
  3. tùlājka Nadalj [2] [1]

Značenja:

  1. Kraća gvozdena cev kojom se ašov, grablje i sl. pričvršćuju za držalje. [1]
  2. Drveno držalje za pero. [3] Čenej[1]

Primeri:

  1. Tùlājka je na dȏnji krȃj lȇvče, nadòlazi na osòvinu. [4] Srpski Krstur Sremska Mitrovica Čerević Despotovo Šajkaš Gardinovci Srpska Crnja Žitište Taraš Dolovo Deliblato Kovin [1]


Sinonimi:

  1. tulajica [1]
  2. prut [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  4. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.

Napomene

[uredi]