ruknjak
ruknjak
ruknjak (srpski, ćir. ruknjak)[uredi]
Imenica[uredi]
ruknjak, m
Oblici:
Značenja:
- Drvena posuda za merenje žita, zrnaste hrane, brašna i sl. manja od merice. [1]
- Drvena merica za žito bez dna kojom se hvata riba u plićaku. [1]
Primeri:
- Okrúni kukùruz ù ruknjāk pa dȃj živìni. Turija [1]
- Šȇs ruknjáci ìšlo je u mérov. [2] Gospođinci [1]
- Tȏ je bílo oko 30—40 kȋla, a nȅki ga rȕknjāk prȍzvāli. [3] Rumenka [1]
- Berber je svoga kunta brijao za dva ruknjaka žita godišnje. [2] [4] Kovilj Nadalj Čurug Žabalj Kać Šajkaš Novi Sad [1]
- Jȃ tàko pȍd brēgom ìdem, plítko je ȕ pō cevànice, i kad nàīđem dȉ je tȏ [krtog], ȍnda sàmo rȕknjāk bez dnȁ i prèpušim tȗ. [1]
- Vȍde su u rítu plȉće a rȉba trȃži kŕtog. Ȍnda se na rȕknjāk bez dnȁ zàkuje rȁšljasto dȑvo (zàto što rȕknjāk ne vúče blȁto zȁ sobom, a kórpa i kȍšār se zaglàvljuju i vúku blȁto). Zàkuju se fógnovi na rȕknjāk, rȁšljasto dȑvo da bi ȏn ìšo rávno. Kad rȉba krȇne da se razìlazi, òna dȉgne tȁlāse, i kad vȉdiš dȉ je tȁlas stȁo, pòklopiš rȕknjākom tȁmo. [5] Kovilj [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 162.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).