oputa
oputa
oputa (srpski, ćir. oputa)[uredi]
Imenica[uredi]
oputa, ž
Kategorije: rib.
Oblici:
Značenja:
- Tanja kožna vrpca kojom se pletu opanci. Jasenovo[2]
- Uzana kožna vrpca kojom se šije u saračkoj radionici. [2]
- Upredena kudeljna pređa kojom se sapinju konji na paši. [2]
- Daska na gornjoj ivici čamca. [2]
Primeri:
- Remenja su šili pomoću opute, jer nije bilo kanapa. Opute su bile sačinjene od tankih traka („šivača”) raznobojne kože. [3] [2]
- Dole mi ga zovemo taban, sa strane zovemo rebrice, ondak ono što ima na njima, što obdržava rebrice, to je oputa. [4] Novi Sad Futog Gardinovci Perlez Čenta [2]
- Okolo se zove rebar, njega drže egije... a spolja ima svoj opasivač — to je zvana oputa. Stari Slankamen [2]
- Ima oputa, ono sa strane; talasnjača ili oputa, okruglo je oputa, a talasnjača je četvrtasta, deset santimetera, onako malo naštukovano, da tu sedalica stane. Sremski Karlovci [2]
Izrazi:
- lupetati ko ˜ o lotru ("isto"; "Lupèta ko òputa o lótru"). Novo Miloševo [2]
- Lupati ko ˜ o lotru ("neprestano pričati besmislice"). Kumane [2]
Reference[uredi]
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 308.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.