obranica
obranica
Imenica
[uredi]obranica, ž
Oblici:
Značenja:
- Lučno savijena motka sa zarezima na krajevima za nošenje sudova preko ramena. [2] Berkasovo Čerević Jasenovo[1]
Primeri:
- Na rȁmenu i òbranici su donòsili s Klȉse i òdakle mléko i tȗ su prodávale. Novi Sad Susek Sviloš Ruma Bečej Novo Miloševo Orlovat Ilandža [1]
- Svȅ me je rȁme bòlelo od òbranicē. Bačinci [1]
- Mȉ smo ìmali ȏvce, pa smo nòsili mléko u grȃd, pa na òbrānicu. Novi Sad [1]
- Na òbrānici nȍsili pȕnu kȃntu ot pȇt lȉtri mléka. [3] [4] [5] Begeč Vašica Sot Erdevik Neštin Martinci Laćarak Sviloš Šuljam Voganj Jarak Hrtkovci Ledinci Platičevo Bukovac Šatrinci Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Boljevci Stari Slankamen Surduk Subotica Martonoš Senta Sombor Mol Sivac Stapar Srbobran Turija Čurug Deronje Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Rumenka Bačka Palanka Kovilj Gardinovci Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Jaša Tomić Aradac Konak Botoš Perlez Dobrica Sakule Alibunar Sefkerin Crepaja Omoljica Ivanda [1]
- Tȏ se zòve òbrānica, pa jèdān kàbō jel kántu òbesi nȁtrāg, jèdnu nàprēd. [5] Lalić [1]
- Nòsili smo mléko u kȃnte, pa na obrȃnici. [3] [5] Vršac Žitište Šurjan Boka Neuzina Margita Veliko Središte Uljma Izbište Kajtasovo Vračev Gaj Deliblato Kovin [1]
- Mène níje bȉo dolèko bùnār, neg sam jȃ na obrȃnicu nȍsila sȉra na pȉjac. Jaša Tomić [1]
- Tȍ smo svȅ tȁko vúkli na rȁme, u kánte, pa na obrȃnicu. [1]
- U kánte, dvȅ kánte i obránicu i tȁko nósiš vȍde, ȉma trȉes kȗća daléko. Izbište Novi Bečej Deska [1]
- Prȇ se na obrànice donòsilo vȍde, nȅ u rȕke. Veliki Gaj [1]
- Pa òne srèmačke žène òbese dvȇ kȍtarice na obrȁnicu. Novi Sad Itebej [1]
- Tȉ su vúkli na òbrāncama u Nȍvi Sȃd po četrdès kȋla grȏžđa. [5] Sremska Kamenica Pačir [1]
- Može se pomenuti i obramica na kojoj ženske nose sudove sa tečnošću, uglavnom vodu. [6] [7] Jarkovac Kikinda Kumane Jasenovo [1]
- Dužìna crȇpa se ìzmeri, i òni su nàpravili tȕ òbrānicu — mȉ kȃžemo módla — zàto što [j]e òna bíla zàrezana ovàko i óde ovàko, pa si pȍsle mȍgo kao kȃntu da òbesiš. Đala [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 15.
- ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 378.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 98.
- ↑ Dragomir Popnovakov, Dobri ljudi. Novi Sad, 2002, 191 str, str. 114.