mesina
mesina
Srpski
Srpskimesina (srpski, ćir. mesina)
Imenica
mesina, ž
Kategorije: aug. pej.pren. pogr.
Oblici:
Značenja:
- Meki, mesnati sloj na naličju uštavljene kože, koji se skida nožem ili drugim sečivom. [1]
- Veoma debela osoba. [1]
Primeri:
- Da vidiš samo kolika je količina mesine od jednog svinjčeta. Begeč [1]
- Sàmo mèsine dȍsta i saláte ot kùpusa — i dà vidiš štȁ se rȃdi. Šimanovci [1]
- Tako oprana koža se „oleši”, tj. skine se s nje mesina, pa se potom stavlja u čin. [2] [1]
- Kosa za lešovanje za čišćenje kože sa unutrašnje strane, skidanje „mesine”, nakon konzervacije u krečnoj vodi. [3] Pančevo [1]
- Et, sò tīm čȉsti, nȁvije tȏ ȅto tako pȍd rūku… kŕža, sò tīm, kŕža. Mèsina òna, da òstane kȍža, baš sámo kȍža. Eto tàko ìde. [4] [1]
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 322.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).