месина
месина
Српски
Српскимесина (српски, lat. mesina)
Именица
месина, ж
Категорије: ауг. пеј.прен. погр.
Облици:
Значења:
- Меки, меснати слој на наличју уштављене коже, који се скида ножем или другим сечивом. [1]
- Веома дебела особа. [1]
Примери:
- Да видиш само колика је количина месине од једног свињчета. Бегеч [1]
- Са̀мо мѐсине до̏ста и сала́те от ку̀пуса — и да̀ видиш шта̏ се ра̑ди. Шимановци [1]
- Тако опрана кожа се „олеши”, тј. скине се с ње месина, па се потом ставља у чин. [2] [1]
- Коса за лешовање за чишћење коже са унутрашње стране, скидање „месине”, након конзервације у кречној води. [3] Панчево [1]
- Ет, со̀ тӣм чи̏сти, на̏вије то̑ е̏то тако по̏д рӯку… кр́жа, со̀ тӣм, кр́жа. Мѐсина о̀на, да о̀стане ко̏жа, баш са́мо ко̏жа. Ето та̀ко ѝде. [4] [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
- ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 322.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).