نَشِطَ

Живахна, весела деца.

Корен: ن ش ط

Изговор:

DIN: našiṭa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити живахан
2. бити чио
3. бити расположен
4. бити ведар
5. бити весео

Примери:

.نَشِطَ الشَّبُّ في كُلِّ مَا يَفْعَلَ

Успео је у свему што је радио.

Синоними:

• مُجْتَهِدٌ - онај који је вредан
• مَاهِرٌ - онај који је вешт
• فَرِحٌ - весео

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити живахан	يَنْشَطُ	نَشِطَ	1.
расположити, развеселити	يُنَشِّطُ	نَشَّطَ	2.
/	/	/	3.
развезати, угојити (животињу)	يُنْشِطُ	أَنْشَطَ	4.
бити живахан	يَتَنَشَّطُ	تَنَشَّطَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	9.
ујести (змија), привући себи	يَنْتَشِطُ	إِنْتَشَطَ	8.
/	/	/	9.
смежурати се, наборати се	يَسْتَنْشِطُ	إِسْتَنْشَطَ	10.

Супротне речи:

• كَسولٌ - лењ
• حَزِينٌ - тужан
• جاهِلٌ - незналица
• خَيَبانٌ - трапав

Изреке и пословице:

.أَنْجَحَ يَعْني نَشِطَ

Успети значи бити вредан.

Асоцијације:

• نَجَاحٌ - успех
• سُرورٌ - задовољство
• سَعادَةٌ - срећа

Изведене речи:

• تَنْشيطٌ - бодрење, подстицање, активизација, оживљавање
• مَنْشَطٌ - воља за рад, радни елан, омиљено
• مِنْشَطٌ - јако живахан, врло расположен
• ناشِطٌ - живахан, жив, чио, ведар, весео, жустар, марљив, вредан
• نَشاطٌ - чилост, живахност, ведрина, веселост, жустрост, делатност, активност, залагање, марљивост
• نَشْطَةٌ - енергија, активност, ревност, бодрост, живахност, веселост
• نَشيطٌ - живахан, бодар, чио, расположен, ведар, весео, жустар, реван

Сродни чланци са Википедије:

نَشِطَ

Преводи

Енглески: [1] hard-working ☞en Италијански: [1] operoso ☞it Немачки: [1] fleißig ☞de Шпански: [1] trabajador ☞es Француски: [1] industrieux ☞fr Фински: [1] ahkera ☞fi Грчки: [1] εργατικός ☞el

Руски: [1] прилежный ☞ru Португалски: [1] trabalhador ☞pt Македонски: [1] вредни ☞mk Српски: [1] бити вредан ☞sr Мађарски: [1] szorgalmas ☞hu Бугарски: [1] трудолюбиви ☞bg Кинески: [1] 勤勉 ☞zh

Конјугација глагола نَشِطَ (našiṭa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						نَاشِطٌ (nāšiṭun) (nāšiṭun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَنْشُوطٌ (manšūṭun) (manšūṭun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نَشِطْتُ (našiṭtu) (našiṭtu)	نَشِطْتَ (našiṭta) (našiṭta)	نَشِطَ (našiṭa)		نَشِطْتُمَا (našiṭtumā) (našiṭtumā)	نَشِطَا (našiṭā) (našiṭā)		نَشِطْنَا (našiṭnā) (našiṭnā)	نَشِطْتُمْ (našiṭtum) (našiṭtum)	نَشِطُوا (našiṭū) (našiṭū)
	f		نَشِطْتِ (našiṭti) (našiṭti)	نَشِطَتْ (našiṭat) (našiṭat)			نَشِطَتَا (našiṭatā) (našiṭatā)			نَشِطْتُنَّ (našiṭtunna) (našiṭtunna)	نَشِطْنَ (našiṭna) (našiṭna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَنْشَطُ (ʾanšaṭu) (ʾanšaṭu)	تَنْشَطُ (tanšaṭu) (tanšaṭu)	يَنْشَطُ (yanšaṭu) (yanšaṭu)		تَنْشَطَانِ (tanšaṭāni) (tanšaṭāni)	يَنْشَطَانِ (yanšaṭāni) (yanšaṭāni)		نَنْشَطُ (nanšaṭu) (nanšaṭu)	تَنْشَطُونَ (tanšaṭūna) (tanšaṭūna)	يَنْشَطُونَ (yanšaṭūna) (yanšaṭūna)
	f		تَنْشَطِينَ (tanšaṭīna) (tanšaṭīna)	تَنْشَطُ (tanšaṭu) (tanšaṭu)			تَنْشَطَانِ (tanšaṭāni) (tanšaṭāni)			تَنْشَطْنَ (tanšaṭna) (tanšaṭna)	يَنْشَطْنَ (yanšaṭna) (yanšaṭna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَنْشَطَ (ʾanšaṭa) (ʾanšaṭa)	تَنْشَطَ (tanšaṭa) (tanšaṭa)	يَنْشَطَ (yanšaṭa) (yanšaṭa)		تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā)	يَنْشَطَا (yanšaṭā) (yanšaṭā)		نَنْشَطَ (nanšaṭa) (nanšaṭa)	تَنْشَطُوا (tanšaṭū) (tanšaṭū)	يَنْشَطُوا (yanšaṭū) (yanšaṭū)
	f		تَنْشَطِي (tanšaṭī) (tanšaṭī)	تَنْشَطَ (tanšaṭa) (tanšaṭa)			تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā)			تَنْشَطْنَ (tanšaṭna) (tanšaṭna)	يَنْشَطْنَ (yanšaṭna) (yanšaṭna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَنْشَطْ (ʾanšaṭ) (ʾanšaṭ)	تَنْشَطْ (tanšaṭ) (tanšaṭ)	يَنْشَطْ (yanšaṭ) (yanšaṭ)		تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā)	يَنْشَطَا (yanšaṭā) (yanšaṭā)		نَنْشَطْ (nanšaṭ) (nanšaṭ)	تَنْشَطُوا (tanšaṭū) (tanšaṭū)	يَنْشَطُوا (yanšaṭū) (yanšaṭū)
	f		تَنْشَطِي (tanšaṭī) (tanšaṭī)	تَنْشَطْ (tanšaṭ) (tanšaṭ)			تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā)			تَنْشَطْنَ (tanšaṭna) (tanšaṭna)	يَنْشَطْنَ (yanšaṭna) (yanšaṭna)
императив الأمر	m		اِنْشَطْ (inšaṭ) (inšaṭ)			اِنْشَطَا (inšaṭā) (inšaṭā)				اِنْشَطُوا (inšaṭū) (inšaṭū)
	f		اِنْشَطِي (inšaṭī) (inšaṭī)							اِنْشَطْنَ (inšaṭna) (inšaṭna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نُشِطْتُ (nušiṭtu) (nušiṭtu)	نُشِطْتَ (nušiṭta) (nušiṭta)	نُشِطَ (nušiṭa)		نُشِطْتُمَا (nušiṭtumā) (nušiṭtumā)	نُشِطَا (nušiṭā) (nušiṭā)		نُشِطْنَا (nušiṭnā) (nušiṭnā)	نُشِطْتُمْ (nušiṭtum) (nušiṭtum)	نُشِطُوا (nušiṭū) (nušiṭū)
	f		نُشِطْتِ (nušiṭti) (nušiṭti)	نُشِطَتْ (nušiṭat) (nušiṭat)			نُشِطَتَا (nušiṭatā) (nušiṭatā)			نُشِطْتُنَّ (nušiṭtunna) (nušiṭtunna)	نُشِطْنَ (nušiṭna) (nušiṭna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُنْشَطُ (ʾunšaṭu) (ʾunšaṭu)	تُنْشَطُ (tunšaṭu) (tunšaṭu)	يُنْشَطُ (yunšaṭu) (yunšaṭu)		تُنْشَطَانِ (tunšaṭāni) (tunšaṭāni)	يُنْشَطَانِ (yunšaṭāni) (yunšaṭāni)		نُنْشَطُ (nunšaṭu) (nunšaṭu)	تُنْشَطُونَ (tunšaṭūna) (tunšaṭūna)	يُنْشَطُونَ (yunšaṭūna) (yunšaṭūna)
	f		تُنْشَطِينَ (tunšaṭīna) (tunšaṭīna)	تُنْشَطُ (tunšaṭu) (tunšaṭu)			تُنْشَطَانِ (tunšaṭāni) (tunšaṭāni)			تُنْشَطْنَ (tunšaṭna) (tunšaṭna)	يُنْشَطْنَ (yunšaṭna) (yunšaṭna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُنْشَطَ (ʾunšaṭa) (ʾunšaṭa)	تُنْشَطَ (tunšaṭa) (tunšaṭa)	يُنْشَطَ (yunšaṭa) (yunšaṭa)		تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā)	يُنْشَطَا (yunšaṭā) (yunšaṭā)		نُنْشَطَ (nunšaṭa) (nunšaṭa)	تُنْشَطُوا (tunšaṭū) (tunšaṭū)	يُنْشَطُوا (yunšaṭū) (yunšaṭū)
	f		تُنْشَطِي (tunšaṭī) (tunšaṭī)	تُنْشَطَ (tunšaṭa) (tunšaṭa)			تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā)			تُنْشَطْنَ (tunšaṭna) (tunšaṭna)	يُنْشَطْنَ (yunšaṭna) (yunšaṭna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُنْشَطْ (ʾunšaṭ) (ʾunšaṭ)	تُنْشَطْ (tunšaṭ) (tunšaṭ)	يُنْشَطْ (yunšaṭ) (yunšaṭ)		تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā)	يُنْشَطَا (yunšaṭā) (yunšaṭā)		نُنْشَطْ (nunšaṭ) (nunšaṭ)	تُنْشَطُوا (tunšaṭū) (tunšaṭū)	يُنْشَطُوا (yunšaṭū) (yunšaṭū)
	f		تُنْشَطِي (tunšaṭī) (tunšaṭī)	تُنْشَطْ (tunšaṭ) (tunšaṭ)			تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā)			تُنْشَطْنَ (tunšaṭna) (tunšaṭna)	يُنْشَطْنَ (yunšaṭna) (yunšaṭna)