štrafta
štrafta
Srpski
Srpskištrafta (srpski, lat. štrafta)
Imenica
štrafta, ž
Kategorije: pren.pren.pren.
Oblici:
Značenja:
- Linija, crta; traka. Bečej[1]
- Gornja ili donja ukrasna linija na zidu. [1]
- Šara u obliku crta, linija, pruga. [1]
- Uzak i duži komad tkanine (obično vezene) ili papira koji se stavlja na police kao ukras. [1]
- Određen, predviđen put, maršruta. [1]
- Bežanje, beg. Bečej[1]
- Šetalište, korzo. Sombor[1]
Primeri:
- Kȍlko nȃs glóte ȉma, tolȉko jȃ iséčem štráfte na primer na tu pogȁču. [2] Izbište Pačir Itebej Čenej Ivanda [1]
- Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Kula [1]
- Pùstili štráftu. Okrečѐna je, ȅvo vȉš, béla kȕća, rѐcimo prímer, a òvo níje bélo. Tȏ krѐčili štráftu. [2] [3] Lalić Bajša Mol Despotovo Čenej Kovilj Srpska Crnja Čenej [1]
- Idem da puštam štraftu. [3] Kać Novi Bečej [1]
- Kad je bílo vrȅmena da se mȅću vȅće i lȅpče šáre, pa štràfte ȍnak smo i mѐćali, a sȁd jѐdan váljak i gòtovo. Jaša Tomić [1]
- Jȃ sáma vúčem štràfte i sáma krѐčim, al za šáru plȃtim i mi žѐna mȅte s váljkom i sam mírna do dògodine. Šurjan Novo Miloševo Boka Neuzina [1]
- Praznična nošnja žena u starije vreme sastojala se od dugačke i široke suknje, ljubičaste ili plavozelene boje, sa dve-tri „štrafte” pri dnu u crnoj ili kakvoj tamnijoj boji. [4] [1]
- Nȅke su ȉsto kȁko je mȁtica na tȅ štráfte. Izbište [1]
- Kad je ȏn òtišo pod plȅvu, a ȏn nȃđe kod šifonéra mòju štrȁftu ѝzgubljenu. Tomaševac [1]
- Prȇ pódne rȃdim i svȅ svȓšim i pȍsle rúčka uvȃtim štràftu i me nȇma do ȕveče. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- A kod mѐne mȏra bȉti kȁko jȁ òću, ako nȅ — štráftu i ù Pećӣnce. Šimanovci [1]
Izrazi:
- šalj Lȉht róza pa naštràfte Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- podvlačiti/podvući štraftu ("Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku"). Kula Kać [1]
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 69, 72.