stojeći
Slogovi: sto·je·ći
Pridev
[uredi]Kategorije: rib.
Oblici:
Značenja:
- Voda koja ne teče. [1]
- Koji stoji, uspravan. [1]
- Vrsta čerenca kojim se lovi tako što se on učvrsti na rašljasto drvo koje je zabodeno u zemlju. [1]
Primeri:
- To se radi [prestolom], recimo, tako u tim stojećim vodama; ovde se radi, u stojećoj vodi, najviše sa mrežama, vučnim mrežama. [2] Morović [1]
- Pleter radi na maloj vodi i kada voda dolazi, i to naročito se radi u jesenje doba ili rano proleće. I ondak ode je vezano na gužvu, odnosno na ovom stubu, a ovo je pleter. I tada kada riba dođe, ona dođe i traži sebi zaklon i, na primer, on ide samo zajutra i uveče. To je taj čerenac ... stojeći, veliki. [2] Stari Slankamen [1]
Glagol
[uredi]Izgovor:
Glagol
[uredi]- prilsad of stojati
Primeri:
- [1] Mnogi građani dremljivi, podbuli od spavanja, neki dremaju stojeći, usta im poluotvorena, oči zatvorene, a glava im klimata levo-desno, gore-dole; zanijaju se po dve građanske glave malo jače, udare se, preznu, oba političara pogledaju tupim pogledom jedan drugog, ne iznenade se ničemu, oči im se opet zatvore, i glave klimataju revnosno i dalje. (R. Domanović. Mrtvo more).
- [1] Jesmo, jesmo, najo, odgovara najmlađa sna, stojeći uz otvorena sobna vrata, sa svećom u ruci. (S. Ranković. Jesenje slike).
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.