svinjski
svinjski
svinjski (srpski, lat. svinjski)[uredi]
Pridev[uredi]
Prilog[uredi]
svinjski, pril.
Pridev[uredi]
Kategorije: bot.
Oblici:
Značenja:
- Koji se odnosi na svinju. [1]
- Svinjsko meso. Izbište[1]
- Kao svinja; prljavo, gadno, odvratno. Vršac[1]
- Svinjsko meso. [1]
- Mladoženjini drugovi. [1]
- Bara koja nastaje od letnjih pljuskova. [1]
- Mladoženjini drugovi. [1]
- Gozba prilikom klanja svinja. [2] Melenci Izbište Čenej Ivanda[1]
- Cucurbita melopepo. Sremska Mitrovica Đurđevo[1]
- Isto. [1]
- Olujna kiša, nevreme sa jakom kišom. Melenci[1]
- Bolest svinja. [3] Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Erdevik Grabovci Klenak Platičevo Hrtkovci Jarak Voganj Šuljam Ležimir Sviloš Kupinovo Ogar Jazak Vrdnik Čerević Boljevci Karlovčić Prhovo Mali Radinci Neradin Sremska Kamenica Surčin Vojka Golubinci Maradik Krušedol Batajnica Belegiš Novi Slankamen Krčedin Tovariševo Gospođinci Bačka Palanka Futog Itebej Opovo[1]
- Gozba prilikom klanja svinja, svinjska daća. [1]
- Sorta krompira. [4] Titel[1]
- Južniji, ravničarski deo Srema. [1]
- Mesto gde svinje prelaze vodu (u ritu). [5] Kovilj[1]
Primeri:
- U komori saseku meso ovče, pileža i svinsko. [6] Krašovo [1]
- Pȁprikaš òbično bȕde svѝnski, pràseći. [7] Laćarak Novi Sad [1]
- Tàko svѝnskog tàko i gòveđine. [8] Itebej [1]
- Svínska brȁća se zovédu, i oni su jȃko bezobrȁzni. Jasenovo [1]
- Kada letnje bujice ne uspeju da oteku kroz Trskovaču do Obedske bare, na ledinama su se obrazovale ogromne kaljuge „svinjske bare". Platičevo [1]
- međusobno se zovu i „svinjska braća" [ŽOBan 143]. [1]
- Znȃ se kod nȃs Lála ȍbičaj: na svínjsku dȃću glàvno jȅlo mȏra da bȉde pȁprikaš. Boka [1]
- Tȏ se zválo prȇ svínjska dȃća, svȋnji se klȁli. Pavliš Jaša Tomić Šurjan Neuzina Jasenovo [1]
- Tȏ je kȍža kùpōvna, svѝnjska. [9] Kovilj [1]
- Odnela sam za svinjsku pomanu malo paprikaša u komšiluk. [10] Senpeter [1]
- U narodu još postoji podela Srema na „Vinski" i „Svinjski" Srem, načinjena prema profesionalnoj orijentaciji stanovnika. [11] [1]
- A kad se vrȁćamo kȕći, a òno cȇo šȍr mirѝše, svȉ dòručak pѐku, pȓvi pȗt svѝnjsko mȇso i kobàsice, jer tȏ se pòstilo. Kula [1]
- Sȁd je òvčije mȇso skȕplje nego svѝnjsko. Lovra [1]
Izvedene reči:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 62.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 365.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 510.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 15.