svinjski

svinjski

svinjski (српски, ћир. свињски)[уреди]

Придев[уреди]

svinjski , , прид.

Прилог[уреди]

svinjski, прил.

Придев[уреди]

svinjski , , прид.

Категорије: бот.


Облици:

  1. -a, -o [1]
  2. svínjski Вршац Избиште [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na svinju. [1]
  2. Svinjsko meso. Избиште[1]
  3. Kao svinja; prljavo, gadno, odvratno. Вршац[1]
  4. Svinjsko meso. [1]
  5. Mladoženjini drugovi. [1]
  6. Bara koja nastaje od letnjih pljuskova. [1]
  7. Mladoženjini drugovi. [1]
  8. Gozba prilikom klanja svinja. [2] Меленци Избиште Ченеј Иванда[1]
  9. Cucurbita melopepo. Сремска Митровица Ђурђево[1]
  10. Isto. [1]
  11. Olujna kiša, nevreme sa jakom kišom. Меленци[1]
  12. Bolest svinja. [3] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Товаришево Госпођинци Бачка Паланка Футог Итебеј Опово[1]
  13. Gozba prilikom klanja svinja, svinjska daća. [1]
  14. Sorta krompira. [4] Тител[1]
  15. Južniji, ravničarski deo Srema. [1]
  16. Mesto gde svinje prelaze vodu (u ritu). [5] Ковиљ[1]

Примери:

  1. U komori saseku meso ovče, pileža i svinsko. [6] Крашово [1]
  2. Pȁprikaš òbično bȕde svìnski, pràseći. [7] Лаћарак Нови Сад [1]
  3. Tàko svìnskog tàko i gòveđine. [8] Итебеј [1]
  4. Svínska brȁća se zovédu, i oni su jȃko bezobrȁzni. Јасеново [1]
  5. Kada letnje bujice ne uspeju da oteku kroz Trskovaču do Obedske bare, na ledinama su se obrazovale ogromne kaljuge „svinjske bare". Платичево [1]
  6. međusobno se zovu i „svinjska braća" [ŽOBan 143]. [1]
  7. Znȃ se kod nȃs Lála ȍbičaj: na svínjsku dȃću glàvno jȅlo mȏra da bȉde pȁprikaš. Бока [1]
  8. Tȏ se zválo prȇ svínjska dȃća, svȋnji se klȁli. Павлиш Јаша Томић Шурјан Неузина Јасеново [1]
  9. Tȏ je kȍža kùpōvna, svìnjska. [9] Ковиљ [1]
  10. Odnela sam za svinjsku pomanu malo paprikaša u komšiluk. [10] Сенпетер [1]
  11. U narodu još postoji podela Srema na „Vinski" i „Svinjski" Srem, načinjena prema profesionalnoj orijentaciji stanovnika. [11] [1]
  12. A kad se vrȁćamo kȕći, a òno cȇo šȍr mirìše, svȉ dòručak pèku, pȓvi pȗt svìnjsko mȇso i kobàsice, jer tȏ se pòstilo. Кула [1]
  13. Sȁd je òvčije mȇso skȕplje nego svìnjsko. Ловра [1]


Изведене речи:

  1. svìnsko [1]


Синоними:

  1. svinjeći [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  6. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 62.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 365.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  11. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 15.

Напомене[уреди]