ráđati

ráđati

ráđati (srpski, lat. ráđati)[uredi]

Glagol[uredi]

ráđati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: pren.pren.trp.trp.pren.


Oblici:

  1. rađati, rȃđa se [1]
  2. rađati [1]

Značenja:

  1. Donositi na svet (dete). [1]
  2. Izlaziti na vidik, pomaljati se (o suncu). [1]
  3. Doneti na svet (dete). [1]
  4. Dati, doneti, proizvesti (rod, plodove), uspeti (o usevima, voćkama i sl.). [1]
  5. Dobro poneti, doneti dobar rod. [1]
  6. Izazvati pojavu, nastajanje (nečega). [1]
  7. Doći na svet rođenjem. [1]
  8. Božić. [1]
  9. Voditi poreklo, biti rodom. [1]
  10. Održavati rodbinske odnose. [1]
  11. Izići na vidik, pojaviti se, pomoliti se (o suncu). [1]
  12. Osloboditi se muka, osetiti olakšanje. [1]

Primeri:

  1. Nѝje nijѐdna ròdila jѐdno, po dȅsetoro ráđale su. Laćarak [1]
  2. I tȗ i[h] rȃđamo. [2] Itebej [1]
  3. Ráđalo je — òbično je bilo četr̀nājs-pѐtnājs metѐri. Dobrinci [1]
  4. Níje prȇ ráđalo tolѝko, ni se bàcalo, dobro, stȃjsko đȕbre je ѝšlo. [3] Veliki Gaj Boka [1]
  5. Sȗnce već rȃđa se, a mȉ stȁlno u tȉm vagónima. Bečej [1]
  6. Ònā se [zvezda] rȃđa od ѝstoka. [4] Padej [1]
  7. Ȍdovut se rȃđa. [4] Farkaždin Itebej Žitište [1]
  8. Ѝdemo na ráđanje sȗnca. [5] Itebej [1]
  9. Rȍdi dѐvōjkom déte. Mokrin [1]
  10. I òna je ȉsto ròdila dvȍje dѐce. [6] Aradac Bačinci Laćarak Sremska Kamenica Beška Subotica [1]
  11. Nȁša mȁti nȃz dȅvet ròdila, a nȃs trȉ odránila. Šimanovci [1]
  12. Trȍje déce je rodȉla. Vršac [1]
  13. Kad sam jȁ móju Mȉlicu rodȉla, jȃ sam mȉslila pȍla Pavlíša je mȍj. Pavliš [1]
  14. Ako je pòsejo žȉto, ȍnda nȇma pòsla nà tӯ njȉvu do žȅtve, osȉm ako ròdi kúkolj jel palàmida. [7] Kumane [1]
  15. I ròdi kùkuruz. Martonoš [1]
  16. Ròdu kav číčak. [8] [9] Farkaždin Deronje Zrenjanin [1]
  17. A kȃžedu stàriji ljȗdi — kad bȉde kȉše, kad proklȉju kàmare — kaže: će da rȍdi kukùruz  ; ˜. Tomaševac Lovra [1]
  18. Sàmo nísu bíla tȃ žȉta kao sȁda da tolѝko rȍde. Dobrinci [1]
  19. A ѝ to je bílo jȃko ròdilo. [10] Đala Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]
  20. Visòko je, znaš kȁko, ali svȁke gȍdine rȍdi, tȁ kàjsija. Veliki Gaj [1]
  21. Po iljȁdu i pȇtsto kȋla je rodȉlo žȉto po láncu. Vršac [1]
  22. Tȁmo je rodȉlo žȉto. [1]
  23. Trúdili smo se da nam ròdӣ i da bȕde dòbro. Žabalj [1]
  24. Propòvēdu, nàzdravlja se: da nam ròdi drȕga gȍdina, da dòčekamo u míru, ù zdrāvlju. [11] Itebej [1]
  25. Tȗ gȍdinu ne ròdi nȉšta. Beška [1]
  26. Ȅ, pȍsle i kad se déte rȍdi, kȗm i kúma nȍse na venčánje, òni dájedu i ȉme dѐtetu. [12] Kula Šimanovci Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Novo Miloševo [1]
  27. Jȃ sam se ròdio na Mȉtrovdan. Bačinci [1]
  28. Ȏn se ròdijo kad ѝ mōj Rȃjko. Laćarak [1]
  29. U Vȑšcu sam se i rodȉo. Vršac [1]
  30. Zȁjutra se rodȉo u jedȁn sȃt. Pavliš [1]
  31. Kad se rȍdu déca, ȍndak se mlȃda zapȍsli vȉše da rȃdi. Banatska Palanka [1]
  32. Ukućani ga na pragu dočekuju i pitaju: „Šta nosiš?” On odgovara: „Zdravlje, veselje i Hristovo rođenje”. [13] Stapar Laćarak [1]
  33. Òdākle z dѐvōjka ròdila, tȗ je venčánje. Sombor [1]
  34. Mȋ smo s[e] tȗ ròdile ȍbadve. Bačinci [1]
  35. Vȋ se vȉše ne rȍdӣte s njȉma? Subotica [1]
  36. Mi se baš s njima ne rodímo. [12] Kać Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Novi Sad [1]
  37. Nѐ volem tog mȏg ùjāka, pa se i ne ròdӣm s njȋm. Turija [1]
  38. S òvi se jȃ ròdӣm. [14] Sivac [1]
  39. Ònā se ròdi sàmo s mȁterinim rȍdom, a òcove ne pòštiva  ; ˜. Bačinci [1]
  40. Níje se vȉše ni ròdio sa njȉma, nȉkoga mȉ nȇmamo tȁmo. Martonoš [1]


Izvedene reči:

  1. rođénje [1]
  2. rȍdӣt [1]
  3. rȍđen [1]


Sinonimi:

  1. rođavati [1]
  2. poroditi [1]
  3. izneti [1]
  4. naroditi [1]
  5. rođakati [1]


Izrazi:

  1. tȏ mȃjka vȉše nerȍdi ("takva se osoba ne može naći, nema takvoga"). Vršac [1]
  2. trésla se góra,rodȉjo semȉš ("mnogo se očekivalo, a malo se dobilo"). Vršac [1]
  3. dok se otacrodi, sin po kući hodi ("pogačice koje se peku u peći pre hleba"). Novo Miloševo [1]
  4. ko da jerođen u čamcu ("o onome ko ne zatvara vrata za sobom"). [1]
  5. EIS 96 [1]
  6. Bitirođen iste vrste ("biti istih godina, vršnjak sa nekim"; "Jѐdne vŕste su òni rȍđeni"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  7. kako ga mȁtirodȉla ("sasvim go"). Vršac [1]
  8. vaistinu serodi ("božićni otpozdrav"; "Domaćin je svakog konja dotaknuo ražnjem i rekao: „Hristos se rodi!”, a ja sam trebala da posipam svakog konja žitom iz rukavice i da kažem: „Vaistinu se rodi!”"). Stapar Parage Ostojićevo Novo Miloševo [1]
  9. pȍnovo serodȉti ("osetiti veliko olakšanje"; "Da mi da se rešim te brige, čini mi se da bi se ponovo rodila"). Jasenovo Vršac [1]
  10. rodȉti sepod srȅtnom zvézdom ("imati sreće u životu"). Vršac [1]
  11. EIS 94]. [1]
  12. ko od mȃjkerȍđen ("isto"). Vršac Jasenovo [1]
  13. FOGP 63] [1]
  14. kad na vŕbiròdigrȏžđe ("nikad"). Sombor Vršac [1]
  15. go ko od majkerođen Vršac Jasenovo [1]
  16. rodi me, majko, srećnog, pa me baci na đubre ("uverenje da čoveku na rođenju sudbina dodeljuje (ili ne dodeljuje) sreću u životu"). [1]
  17. Bȉtirȍđen,rodȉti seza nȅšto ("biti veoma sposoban za nešto"). Vršac [1]
  18. zlorađanje, gotovo suđenje ("lošem početku sledi i loš kraj"). [1]
  19. Hristos serodi ("božićni pozdrav"; "Pri ulasku u kuću domaćin nazove „Hristos se rodi”"). Ostojićevo Stapar Novo Miloševo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 339.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 271.
  4. ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 239.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 340.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 272.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 151.
  10. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.
  12. ↑ 12,0 12,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  13. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 95.
  14. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ра́ђати&oldid=654705”