Пређи на садржај

ра́ђати

ра́ђати

ра́ђати (српски, lat. ráđati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

ра́ђати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.прен.трп.трп.прен.


Облици:

  1. рађати, ра̑ђа се [1]
  2. рађати [1]

Значења:

  1. Доносити на свет (дете). [1]
  2. Излазити на видик, помаљати се (о сунцу). [1]
  3. Донети на свет (дете). [1]
  4. Дати, донети, произвести (род, плодове), успети (о усевима, воћкама и сл.). [1]
  5. Добро понети, донети добар род. [1]
  6. Изазвати појаву, настајање (нечега). [1]
  7. Доћи на свет рођењем. [1]
  8. Божић. [1]
  9. Водити порекло, бити родом. [1]
  10. Одржавати родбинске односе. [1]
  11. Изићи на видик, појавити се, помолити се (о сунцу). [1]
  12. Ослободити се мука, осетити олакшање. [1]

Примери:

  1. Нѝје нијѐдна ро̀дила јѐдно, по де̏сеторо ра́ђале су. Лаћарак [1]
  2. И ту̑ и[х] ра̑ђамо. [2] Итебеј [1]
  3. Ра́ђало је — о̀бично је било четр̀на̄јс-пѐтна̄јс метѐри. Добринци [1]
  4. Ни́је пре̑ ра́ђало толѝко, ни се ба̀цало, добро, ста̑јско ђу̏бре је ѝшло. [3] Велики Гај Бока [1]
  5. Су̑нце већ ра̑ђа се, а ми̏ ста̏лно у ти̏м ваго́нима. Бечеј [1]
  6. О̀на̄ се [звезда] ра̑ђа од ѝстока. [4] Падеј [1]
  7. О̏довут се ра̑ђа. [4] Фаркаждин Итебеј Житиште [1]
  8. Ѝдемо на ра́ђање су̑нца. [5] Итебеј [1]
  9. Ро̏ди дѐво̄јком де́те. Мокрин [1]
  10. И о̀на је и̏сто ро̀дила дво̏је дѐце. [6] Арадац Бачинци Лаћарак Сремска Каменица Бешка Суботица [1]
  11. На̏ша ма̏ти на̑з де̏вет ро̀дила, а на̑с три̏ одра́нила. Шимановци [1]
  12. Тро̏је де́це је роди̏ла. Вршац [1]
  13. Кад сам ја̏ мо́ју Ми̏лицу роди̏ла, ја̑ сам ми̏слила по̏ла Павли́ша је мо̏ј. Павлиш [1]
  14. Ако је по̀сејо жи̏то, о̏нда не̑ма по̀сла на̀ тӯ њи̏ву до же̏тве, оси̏м ако ро̀ди ку́кољ јел пала̀мида. [7] Кумане [1]
  15. И ро̀ди ку̀куруз. Мартонош [1]
  16. Ро̀ду кав чи́чак. [8] [9] Фаркаждин Дероње Зрењанин [1]
  17. А ка̑жеду ста̀рији љу̑ди — кад би̏де ки̏ше, кад прокли̏ју ка̀маре — каже: ће да ро̏ди куку̀руз  ; ˜. Томашевац Ловра [1]
  18. Са̀мо ни́су би́ла та̑ жи̏та као са̏да да толѝко ро̏де. Добринци [1]
  19. А ѝ то је би́ло ја̑ко ро̀дило. [10] Ђала Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  20. Висо̀ко је, знаш ка̏ко, али сва̏ке го̏дине ро̏ди, та̏ ка̀јсија. Велики Гај [1]
  21. По иља̏ду и пе̑тсто ки̑ла је роди̏ло жи̏то по ла́нцу. Вршац [1]
  22. Та̏мо је роди̏ло жи̏то. [1]
  23. Тру́дили смо се да нам ро̀дӣ и да бу̏де до̀бро. Жабаљ [1]
  24. Пропо̀ве̄ду, на̀здравља се: да нам ро̀ди дру̏га го̏дина, да до̀чекамо у ми́ру, у̀ здра̄вљу. [11] Итебеј [1]
  25. Ту̑ го̏дину не ро̀ди ни̏шта. Бешка [1]
  26. Е̏, по̏сле и кад се де́те ро̏ди, ку̑м и ку́ма но̏се на венча́ње, о̀ни да́једу и и̏ме дѐтету. [12] Кула Шимановци Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ново Милошево [1]
  27. Ја̑ сам се ро̀дио на Ми̏тровдан. Бачинци [1]
  28. О̑н се ро̀дијо кад ѝ мо̄ј Ра̑јко. Лаћарак [1]
  29. У Вр̏шцу сам се и роди̏о. Вршац [1]
  30. За̏јутра се роди̏о у једа̏н са̑т. Павлиш [1]
  31. Кад се ро̏ду де́ца, о̏ндак се мла̑да запо̏сли ви̏ше да ра̑ди. Банатска Паланка [1]
  32. Укућани га на прагу дочекују и питају: „Шта носиш?” Он одговара: „Здравље, весеље и Христово рођење”. [13] Стапар Лаћарак [1]
  33. О̀да̄кле з дѐво̄јка ро̀дила, ту̑ је венча́ње. Сомбор [1]
  34. Ми̑ смо с[е] ту̑ ро̀диле о̏бадве. Бачинци [1]
  35. Ви̑ се ви̏ше не ро̏дӣте с њи̏ма? Суботица [1]
  36. Ми се баш с њима не роди́мо. [12] Каћ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад [1]
  37. Нѐ волем тог мо̑г у̀ја̄ка, па се и не ро̀дӣм с њи̑м. Турија [1]
  38. С о̀ви се ја̑ ро̀дӣм. [14] Сивац [1]
  39. О̀на̄ се ро̀ди са̀мо с ма̏териним ро̏дом, а о̀цове не по̀штива  ; ˜. Бачинци [1]
  40. Ни́је се ви̏ше ни ро̀дио са њи̏ма, ни̏кога ми̏ не̑мамо та̏мо. Мартонош [1]


Изведене речи:

  1. рође́ње [1]
  2. ро̏дӣт [1]
  3. ро̏ђен [1]


Синоними:

  1. рођавати [1]
  2. породити [1]
  3. изнети [1]
  4. народити [1]
  5. рођакати [1]


Изрази:

  1. то̑ ма̑јка ви̏ше неро̏ди ("таква се особа не може наћи, нема таквога"). Вршац [1]
  2. тре́сла се го́ра,роди̏јо семи̏ш ("много се очекивало, а мало се добило"). Вршац [1]
  3. док се отацроди, син по кући ходи ("погачице које се пеку у пећи пре хлеба"). Ново Милошево [1]
  4. ко да јерођен у чамцу ("о ономе ко не затвара врата за собом"). [1]
  5. ЕИС 96 [1]
  6. Битирођен исте врсте ("бити истих година, вршњак са неким"; "Јѐдне вр́сте су о̀ни ро̏ђени"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. како га ма̏тироди̏ла ("сасвим го"). Вршац [1]
  8. ваистину сероди ("божићни отпоздрав"; "Домаћин је сваког коња дотакнуо ражњем и рекао: „Христос се роди!”, а ја сам требала да посипам сваког коња житом из рукавице и да кажем: „Ваистину се роди!”"). Стапар Параге Остојићево Ново Милошево [1]
  9. по̏ново сероди̏ти ("осетити велико олакшање"; "Да ми да се решим те бриге, чини ми се да би се поново родила"). Јасеново Вршац [1]
  10. роди̏ти сепод сре̏тном зве́здом ("имати среће у животу"). Вршац [1]
  11. ЕИС 94]. [1]
  12. ко од ма̑јкеро̏ђен ("исто"). Вршац Јасеново [1]
  13. ФОГП 63] [1]
  14. кад на вр́биро̀дигро̑жђе ("никад"). Сомбор Вршац [1]
  15. го ко од мајкерођен Вршац Јасеново [1]
  16. роди ме, мајко, срећног, па ме баци на ђубре ("уверење да човеку на рођењу судбина додељује (или не додељује) срећу у животу"). [1]
  17. Би̏тиро̏ђен,роди̏ти сеза не̏што ("бити веома способан за нешто"). Вршац [1]
  18. злорађање, готово суђење ("лошем почетку следи и лош крај"). [1]
  19. Христос сероди ("божићни поздрав"; "При уласку у кућу домаћин назове „Христос се роди”"). Остојићево Стапар Ново Милошево [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 239.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 340.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  10. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  12. ↑ 12,0 12,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  13. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 95.
  14. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ра́ђати&oldid=654705”